Samo trećina građana zna šta je pretpostavka nevinosti

Načelo pretpostavke nevinosti, koje kaže da je svako nevin dok se pravosnažnom sudskom presudom ne utvrdi krivica, poznaje 30,7 odsto, dok 50,2 odsto kaže da ne zna, a 19,1 odsto njih misli da zna, ali potom daje pogrešan odgovor, pokazuje istraživanje pomenuto istraživanje koje je urađeno uz trodelni dokumentarni serijal “Dokaz” Bojane Lekić.

Istraživanje koje je metodom terenskog intervjua, rađeno na reprezentativnom uzorku od 1.048 ispitanika pokazalo je i da o nedovoljnom poznavanju ljudskih prava govori i to što građani pretpostavku nevinosti čak ni ne prepoznaju u dovoljnoj meri, jer su ispitanici i u situaciji u kojoj su im ponuđeni odgovori, stvarno značenje pretpostavke nevinosti prepoznali tek u 64,3 odsto slučajeva.

“Zabrinjavajuća je činjenica da ljudi ni ne poznaju svoja prava, jer je jasno da bez znanja o njima, ne mogu ni da ih brane”, kaže Bojana Lekić ističući da je jedan od ciljeva dokumentarnog serijala koji se bavi posledicama nepoštovanja pretpostavke nevinosti upravo upoznavanje građana sa njihovim pravima i ukazivanje na odgovornost onih koji ta prava krše.

Sudeći po istraživanju, građani Srbije smatraju i da je odgovornost za to što se u Srbiji godišnje izrekne oko 20.000 dana neosnovanog pritvora, podeljena između tužilaštva (31,2 odsto), policije (30,9 odsto) i suda (30,4 odsto).

Iako je od 2013. godine u Srbiji na snazi “tužilačka istraga” manje od polovine građana percipira tužilaštvo kao instituciju zaduženu za vođenje istrage u slučajevima kriminala i korupcije (42,7 odsto), gotovo trećina smatra da je istragu vodi policija (29,5 odsto), a 19,4 odsto smatra da je za to zaduženo sudstvo.

Podeljena su mišljenja i oko pitanja zašto dolazi do oslobađajuće presude donete zbog nedostatka dokaza. Da je razlog to što tužilaštvo nije dobro vodilo istragu misli 25,7 odsto ispitanika, da policija nije dobro radila svoj posao misli 25,6 odsto, da je došlo do zloupotreba usled korišćenja “rupa u zakonu“ – misli 24,9 odsto, a 14 odsto smatra da se slučaj našao na sudu iz nepravnih razloga, nezasnovan na činjenicama, dok je u 3,4 odsto slučajeva smatrano da su mediji vršili pritisak.
Skoro dve trećine građana smatra da mediji optužuju osuđenog pre suda, 16 odsto se ne slaže sa tim i 17 oodsto ne zna da se izjasni po ovom pitanju.

Percepcija stepena nezavisnosti rada medija, sudstva i tužilaštva (ocenjivana od 1 do 5) nije dosegla ni prosečnu ocenu. Najvišu prosečnu ocenu nezavisnosti rada dobilo je sudstvo sa 2,69, sledi tužilaštvo sa 2,66 i mediji sa 2,44.