Samohranoj majci nije obezbeđen alternativni smeštaj

Samo tražim da ne budem na ulici, jer verujem da mogu da nađu rešenje. Strepim da će brava na vratima biti zamenjena, a mi na ulici – istakla je za Danas Danijela Poznatov Merča, samohrana majka dvoje dece čije je iseljenje iz gradskog stana u Kikindskoj broj 25, stan 2 u Pančevu, najavljeno za sutra pre podne.

Predhodno iseljenje ove porodice sprečila je Združena akcija Krov nad glavom iz koje navode da je Gradska uprava i JP GSA Pančeva pokrenula ovo iseljenje, a da samohranoj majci nije obezbedila alternativni smeštaj.

Porodica Poznatov Merča se u stan u javnom vlasništvu uselila 2017. iz krajnje nužde, dok je njena porodica bila u statusu „privremeni beskućnici“, ukazuju iz Združene akcije i dodaju da postoji veliki broj građana bez rešenog stambenog pitanja u gradu, međutim, ovaj stan je pre nego što se Poznatov Merča uselila u njega, dve godine bio prazan.

– Odmah nakon useljenja Danijela je obavestila Gradsku upravu i GSA da se sa porodicom uselila s namerom da legalizuje svoj boravak. Tokom boravka u stanu Danijela je uradno plaćala sve račune za koje su predhodne dve godine teret snosili građani Pančeva – ističe se u saopštenju Krova nad glavom, dok Poznatov Merča dodaje da se nada da će njen problem uspeti da se reši i da još uvek ima ljudi dobre volje.

Danilo Ćurčić, koordinator programa Inicijative A11 ukazje za Danas da Poznatov Merča, kao samohrana majka, treba da bude zaštićena od prinudnog iseljenja koje bi moglo da ima negativne posledice, ne samo na pravo na adekvatno stanovanje, već i na ostvarivanje drugih ljudskih prava, kako nje, tako i njene dece.

– Postavlja se pitanje da li je Centar za socijalni rad postupao u potpunosti u skladu sa svojim ovlašćenjima i da li joj je pružena puna podrška i mogućnost za zaštitu prava pred socijalnim službama – konstatovao je Ćurčić.

Prema njegovim rečima, ovaj slučaj ukazuje na to da se odeljak Zakona o stanovanju i održavanju zgrada jednostavno ne primenjuje, jer se njime regulišu različiti vidovi stambene podrške koji bi trebalo da se pruže Danijeli i drugim građanima koji su u „stambenoj potrebi“.

– Odgovor na to zbog čega se ne primenjuje leži kako na Gradskoj upravi, tako i na ministarstvu koje je nadležno za poslove stanovanja. U međuvremenu, Danijeli i drugim građanima koji se nalaze u sličnim situacijama, krše se prava garantovana Međunarodnim paktom o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima – ukazuje Ćurčić.

Iz Za Krov nad glavom ističu da jednoroditeljske porodice čiji su nosioci žene spadaju u najdepriviraniju grupu što se stanovanja tiče i da to prepoznaje Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, što opet navodi na to da se zakon adekvatno ne primenjuje.

– Prema poslednjem popisu iz 2011. godine u Srbiji postoji 216.359 samohranih roditelja od kojih su 80 procenata žene. Istraživanja su pokazala da samohrani roditelji spadaju u najsiromašniju demografsku grupu stanovnika, a najznačajniji oblici deprivacije ove grupe su vezani za materijalnu deprivaciju i stanovanje. Iako su prepoznate kao posebna kategorija u zakonu, samohrane majke su retko privilegovane kao posebna grupa prilikom dodele socijalnih stanova – naveli su iz Združene akcije i dodali da je prema popisu iz 2011. u Srbiji registrovano 18.290 stanovnika koji imaju status beskućnika.

Prema njihovim rečima „stvaranje novih beskućnika ne bi ni na koji način smelo biti javni interes Grada niti države Srbije“.

Međunarodni pravni okvir

Iz Združene akcije Krov nad glavom naveli su da kao „osnov za odlaganje prisilnog iseljenja i hitno pronalaženje adekvatnog smeštaja za majku dvoje dece, pružaju izvodi iz međunarodnih dokumenata koje je država Srbija potpisala i ratifikovala, a to su: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Generalni komentari 4,6,7 Komiteta Ujedinjenih nacija o ekonomskim, kulturnim i socijalnim pravima (CESCR) o pravu na život, adekvatnom stanovanju i prisilnim iseljenjima, Revidirana evropska socijalna povelja…