Samoorganizovana grupa mladih ljudi priprema i deli hranu onima kojima je potrebna

Ona je u serijalu razgovora Mladi i mediji istakla da se obroci pripremaju i dele tri puta nedeljno na punktu kod Vukovog spomenika na koji najčešće dolazi oko 150 ljudi.

Zbog toga što lokacija nije svima blizu, niti lako dostupna, određeni broj obroka se raznosi i deli po pijacama, komšijama ili u neformalnim romskim naseljima.

Kako objašnjava, Solidarna kuhinja se razlikuje od drugih po tome što hranu deli svima koji stanu u red bez ikakvog kriterijuma i dokazivanja finansijskog i socijalnog stanja, jer „svako može da se nadje na ulici“.

„Ne tražimo dokaz, ne gledamo da li neko ima para ili ne, ako si došao po hranu – dobićeš je“, naglasila je Stanić i dodala da je moto organizacije „Solidarnost, a ne milostinja“.

Ona ističe da je „hrana osnovno ljudsko pravo i ne gledamo da li je neko zaslužio i u kakvoj je finansijskoj situaciji – svako ima pravo da jede“.

Po obroke dolaze ljudi koji su u sutuaciji beskućništva, penzioneri kojima penzija ne pokriva sve troškove, jer moraju da plaćaju i lekove, a ima i onih koji su dobili otkaz za vreme korone, osoba sa hendikepom ili samohranih majki, predočila je Stanić.

Kako je ukazala, „to nisu samo ljudi u situaciji beskućništva, to je zapravo jako mali broj u odnosu na to koliko je ljudi zapravo gladno“.

Iako deluje čudno, u Solidarnoj kuhinji, prema njenim rečima, primenjuje se princip dikretne demokratije, gde svako ima pravo glasa i svaki glas vredi jednako.

U toj organizaciji nema hijerarhije, niti vođe, obrazlaže Stanić, već se o svemu razgovara i odlučuje na sastancima kojima prisustvuju članovi Kolektiva u koji može ući svako ko želi da se u njemu angažuje.

„Mislimo da je to najpravedniji način da se odlučuje i organizuje“, naglasila je Stanić i dodala da aktivnih članova Kolektiva ima 16-17, ali da čitavu organizaciju čini nešto manje od 400 ljudi.

U Solidarnoj kuhunji aktivisti imaju različita zaduženja u okviru radnih grupa, pa su tako jedni zaduženi za pripremu hrane, drugi za logistiku, treći za odnose sa medijima, a četvrti za odlazak na teren, razvoženje i podelu obroka.

Red za hranu kod Vukovog spomenika često zainteresuje brojne prolaznike, koji često nisu sigurni da li je Solidarna kuhinja pri državi i ko je plaća, ali uglavnom pohvale inicijativu i neretko se pridruže donacijama.

Organizacija prima i finansijske donacije na žiro račun, ali i donacije u hrani, izjavila je Stanić i precizirala da su to uglavnom namirnice koje mogu dugo da stoje kao što je pasulj, sočivo, grašak ili boranija.

Takve obroke i prave, ali nedeljom kuvaju u kući i trude se da to budu drugačijiji obroci kada pripremaju i kolače.

Donacije, ipak, ne primaju od bilo koga, napomenula je Stanić, jer je Kolektiv doneo odluku da se ne sarađuje sa korporacijama, državom, političarima i bogatima, koji to koriste kako bi izbegli porez ili prikupili poene za sebe.

Finansiraju se iz malih donacija koje može uplatiti ili priložiti bilo ko od građana uplatom na žiro račun koji se nalazi na njihovom sajtu ili telefonskim pozivom i dogovorom o preuzimanju namirnica.