Samorukov: Niko ne želi rat osim Putina

Odgovarajući na pitanje da li je pobedila partija rata i da li u Rusiji uopšte postoji partija mira, Samorukov za N1 kaže da je u Rusiji partija mira ogromna, ali da nema nikakvog značaja, kao i da u trenutnoj situaciji rešenja donosi jedino Putin.

„I partija rata i partija mira mogu samo da nagađaju njegove želje. U partiji rata nisu iskreni zagovornici rata, osim nekih marginalaca kao što je Igor Strelkov. Zagovornici rata su oni čija je institucionalna težina mala i oni u ratu vide mogućnost da napreduju u hijerarhiji vlasti. Oni koji imaju institucionalnu težinu, Lavrov, Patrušev, Kozak, Mišustin, Sobjanjin, Najbulina, oni nikada nisu bili u partiji rata. Svi ti ljudi shvataju da u ovom tretnuku njihovo nezadovoljstvo zbog rata može da ih puno košta, smeniće ih za mlade i drčne koji se sada odozdo podižu. Zato su sada i oni primorani da podržavaju rat. Izgleda kao da je Putin izašao u susret ultrapatriotama, ali mislim da je to bilo više cinično i racionalno rešenje, jer je shvatio da mora da ima jedinstvenog komandanta na koga može da svali svako povlačenje, kako se ne bi smatralo da se Putin povlači. Jer do tada niko nije znao ko tamo komanduje, ko je odgovoran. Pošto niko nije znao ko je odgovoran, sve s pripisivalo Putinu. Drugo, da nije počelo masovno bombardovanje ukrajinske infrastrukture povlačenje ruske vojske bilo bi još brže“, rekao je Samorukov.

Za Ramzana Kadirova, čečenskog lidera, kaže da je na nivou gubernatora jednog malog regiona i dodaje da to što se „pokazuje kao radikalni borac koji poziva da se na gradove bacaju nukelarne bombe pokazuje njegovu slabost“.

„Jer mu je potrebno da se nekako probije. Što ljudi glasnije viču to, najverovatnije, pokušavaju da privuku pažnju Putina. Putin se sada malo s kim lično viđa, a bliskost Putinu je glavni izvor vlasti. Ljudi poput Prigožina, Kadirova, Medvedeva, pokušavaju da svoju nemogućnost da se lično sa njim sretnu nadomeste svojim besnim prisustvom u medijima, kako bi bili u fascikli sa pregledom štampe, medija, telegram kanala za Putina. Da on vidi da je aktivan Prigožin, aktivan Kadirov , da bi on negde zapamtio negde ta imena“, dodaje.

Kaže i da je teško reći da li postoji neki „častan izlaz“ da Rusija sačuva obraz i izađe iz rata.

„Rusija očigledno hoće u najmanju ruku da pauzira rat jer ništa ne ide po planu – Rusija je izgubila glavne jedinice, glavne resurse, treba joj vremena da makar obnovi zalihe raketa, utrenira nove vojnike. I svi ti koraci ka eskalaciji poslednja dva meseca, kao što su mobilizacija, pretnje nukelarnim oružjem, ankesija teritorija Ukrajine, to je sve pokušaj da situacija do te mere eskalira kako bi sa druge strane uplašili i rekli – hajde da pregovoramo, ako je već sve tako ozbiljno, dajte da pregovramao. I sva ta ucena nukelarnim oružjem, te priče o nekakvoj prljavoj bombi, koja je te u podmornicama, te u vozovima, čitava ta nukelarna retorika, usmerena je na Vašintgon. Da se oni tamo u Vašingtonu se uplaše i da reše da Ukrajina nije vredna nuklearnog rata sa Rusijom i da zaustave Kijev i da Rusiji daju to što traži, makar neki deo teritorije preko koga bi Rusija imala kopneni koridor sa Krimom. Međutim, ja ne vidim da bi se time Putin odrekao zauzimanja Ukrajine – to bi bila mala pauza da se prikupi snaga, mobiliše ekonomija za nove napade“, ističe Samorukov.

Međutim, napominje, nema dobrih izlaza.

„Bez obzira što bi Rusija htela da sve to pauzira, nema načina da to učini, što znači da će morati da se ide na dalju eksalaciju. Kakvi će to koraci biti – najverovatnije nešto nukelarano, jer drugo više nije ostalo. Moguće je da će sada kad nastupi zima da se celo pitanje malo zamrzne, ali posle toga će se pitanje podići opet o tome šta će dalje uraditi Rusija“, dodaje.

Upitan da li postoji izlaz iz toga, Samorukov je odgovorio “Ja ga ne vidim”, dodajući ni unutar Rusije.

„Ne. U principu taj rat nikome u Rusiji nije potreban osim Vladimiru Vladimiroviču – u državi od 150 miliona ljudi, jedan čovek je celu može mobilisati za rat koji niko drugi ne želi. Evo šta bih ja uradio na mestu Zapada. Ja bih rekao – skidamo sve sankcije ako Putin prestane da bude predsednik, da Putin prestane da bude predednik, a da, na primer, Ruijsom rukovodi ruski Savet za nacionalnu bezbednost u svom sadašnjem sastavu skupa sa Patruševom, Kozakom, Šojguom, Lavorovom. Sama činjenica da bi to onda bilo kolektivno rukovodstvo, znači da bi svi oni bili oprezniji i manje otklonjeni od realnosti. Bojeći se za sopstvenu budućnost napraviće Rusiju zemlljom sa racionalnijim rešenjima. Ne mislim da će to da se desi“, ističe.

Na pitanje kako vidi budućnot Rusije, Samorukov navodi – „u bližoj budućnosti scenario degradacije svega – ekonomije, javnog prostora, tehnološkog razvoja, svih ostataka sloboda“.

„Kod nas u Rusiji sve se dešava u stepenicama – odnosno dođe do naglog pada pa se ljudi navikavaju, žive na tom nivou, mire se sa situacijom, onda novi pad i sve iznova. Početak rata je bio šok, ali su se svi za nekoliko nedelja navikli na život koji je postao gori, cene više, mnogih prozivoda nema i do jeseni su se pomirli sa tom novom realnošću. A onda na jesen dođe mobilizacija i novi pad. Sada ne samo da cene mogu da rastu, već mogu i da vas pokupe i pošalju na front. Pokupili su koga su mogli, neki su pobegli i to se manje-više završilo. Sada sledi privikavanje na niži nivo života. Meni se čini da te stepenice mogu da traju pet godina. Ne vidim nikakav način unutar Rusije, nikakve sile koje bi mogle da zaustave taj put nadole“, kaže Samorukov.

„Jasno je da je nezadovoljstvo raste i to veoma brzo posebno posle mobilizacije. Ali nema nikakvih instrumenata da se to nezadovoljstvo konvertuje makar u realnu promeni kursa države. Ono postoji, negde se dole valja, kipi i vri, ali to je to nekako izolovano. Režim koji je na vrhu ne da ne zna, nego ga ne brine šta se tamo dole dešava. Zato ja ne vidim nikakav lak način da pritisak društvenog nezadovljsta naraste dovoljno da utiče i da nekako natera Kremlj da promeni krus. To ne može da se desi, jer je društvo lišeno svih instrumenata. Ni izborima, čak ni protesima, jer je sada cena protesta takva da to sada moraju da budu ljudi koji su spremni da umiru, koji su spremni da se tuku. Plus, ruske vlasti nisu sasvim bezumne, one ne zatvaraju granice. Od početka rata Rusiju je napustilo od pola miliona do 700 hiljada ljudi. Ako bi tih 700 hiljada izašlo na ulicu, u Moskvi to ne bi bilo nimalo naivno, čak ako bi izašli mirno i nenaoružani. Zato su oni svima dali mogućnost da odu. Rusko je društvo veoma atomizirano – svako se spašava kako može. Neko se prilagodi, neko ode, ali da se ne daj Bože ujedine i zajednički naprave normalno državno uređenje. Ta se opcija ne razmatra“, zakjljučio je Samorukov u razgovoru za Global fokus.