Sandra Silađev: Odbila sam poziv da uđem u politiku

Naša poznata stendap komičarka i glumica je svoju popularnost delom usmerila i na plemeniti cilj, da skrene pažnju na osobe sa posebnim potrebama, da apeluje na njihovu inkluziju, kako bi društvo postalo svesno problema sa kojima se suočavaju i pristupilo njihovom rešavanju. O njenim počecima, izborima koje je pravila u karijeri, društvenom angažovanju ali i budućim planovima, razogvarali smo sa Sandrom Silađev za dnevni list Danas.

* Dugo su Vas znali samo po Youtube kanalu Dinja. Kako ste došli na ideju da ga tako nazovete i zašto ste mu posle nekog vremena promenili naziv?

– To je stara i poznata priča. Kanal sam tako nazvala jer mi je stajala dinja na stolu kada sam upisivala ime kanala. Promenila sam naziv u svoje ime zato što su novinari nakon sto sam snimila seriju i film pisali „Dinja kod psihijatra u seriji“, a lik se u seriji zvao Olga. Onda su pisali „Dinja se porađa u filmu Taksi bluz“, a lik koji glumim u filmu se zvao Sanja.

* Kako ste uopšte došli na ideju da započnete snimanje klipova u kojima na Vama svojstven način predstavljate situacije sa kojima se žene svakodnevno susreću?

– Ne snimam o ženama jer mi je samo to tema nego sam žensko pa prirodno glumim i imitiram ženske likove. Oduvek sam se snimala. To mi je uvek bio hobi i zabava, još i pre nego što sam upisala studije glume. Prvo sam se snimala kamerama, pa posle fotoaparatima, pa telefonima. Na studijama glume sam se snimala sa kolegama i pre šest godina sam odlučila da okačim na internet neke klipove. To je primetio Boris Trivan, podelio na svojim mrežama i tako su svi saznali za mene.

* Do sada ste u svom radu predstavili čitavu lepezu ženskih likova. Odakle crpite inspiraciju i kako birate teme koje predstavljate?

– Prvo, ja sam žensko. Drugo, sve što se dešava ljudima u mojoj okolini ili što vidim u pošti, u prevozu, kod lekara, na poslu ja to snimim. Nisu svi klipovi koje snimam ženske priče. Mnoge su mi ispričali muškarci.

* Vaša naracija ostavlja utisak spontane reakcije na neki događaj. Kako izgleda snimanje jednog Vašeg video-klipa? Koliko Vam je vremena potrebno za pripremu i izvedbu?

– Spontano. Nema priprema. Ne udubljujem se i ne posmatram to kao rad koji mora da prati bilo kakva školska pravila.

* Lik Olge u seriji „Istine i laži“ je ostavio upečatljiv utisak na publiku i veoma podseća na ženske likove koje Vi inače predstavljate na svom kanalu. Koliko ste Vi učestvovali u njenom kreiranju?

– Ja sam pisala scenario za lik Olge i njenog terapeuta Vanje, koju je igrala moja draga koleginica Borka Tomović i mnogo mi pomogla na setu. Pozvana sam u seriju zbog klipova, dali su mi šansu da sama pišem scenario i smislim lik, i tako sam i uradila.

* Iako su Vaše uloge prihvaćene od strane publike, stiče se utisak da ih niste mnogo odigrali do sada. Šta je razlog pa Vas ne gledamo češće u serijama i filmovima?

– Mnoge ponude za uloge, razne voditeljske poslove, kao i poziv za ulazak u politiku sam odbila. Neke jer su mi bile degutantne, a neke jer sam u tom trenutku bila zauzeta.

* Do korone ste radili i kao veoma uspešna stendap komičarka. Možete li nam objasniti kakav je osećaj kada izađete sami na scenu, pred publiku koja je tu došla da je nasmejte? Koliko je teško kontrolisati masu i ispuniti njihove zahteve?

– Ja sam glumu upisala 2000. godine. Profesori su mi bili Predrag Ejdus i Vladimir Jevtović. Nakon toga sam radila kao glumica sa klasom u pozorištu, potom u putujućem lutkarskom pozorištu, a onda kao dramski facilitator u inkluzivnom pozorištu u centru za smeštaj i boravak dece i omladine sa autizmom, smetnjama u razvoju, sa osobama sa invaliditetom i starim ljudima. Dakle, na sceni sam dugo i taj osećaj mi je prirodan. I pre nego što sam upisala glumu, uvek sam bila po nekim dramskim sekcijama, itd. Ono što je u stendapu specifično i što se ne uči na studijama glume je naracija u prvom licu. Morate biti jako istiniti u naraciji, a pritom komični. I to je brutalnost i težina stendapa. Koristila sam neke elemente glume u svom stendapu ali ta forma nije gluma, nije čak ni kabare. To je govorništvo. Moj stendap je bio aktivistički. Kada je došla korona, ja sam ga radila već par godina i igrala ga širom sveta. Karte su uvek bile rasprodate. Stendap nije gluma iako je scenski nastup. Publika koja je dolazila na moj stendap odlazila je nasmejana ali i zapitana jer je to bila priča o ljudskim pravima svih nas.

* Vi ste od početka svoju popularnost koristili da skrenete pažnju javnosti na probleme marginalizovanih grupa. Napravili ste i dva filma koja se bave ovom tematikom. Šta je po Vašem mišljenju potrebno uraditi kako bi se poboljšali uslovi života i omogućila njihova uspešna inkluzija u društvo u kome živimo?

– Kada me je naglo zadesila popularnost, ja sam radila u Centru za stara lica i u Centru za smeštaj dece sa autizmom. Radila sam inkluzivnu predstavu „Nada u Beogradu“. Zato sam u tom trenutku govorila o tim temama. Da sam radila u banci, govorila bih o banci verovatno. Dakle, meni je bilo prirodno da pričam o tome i da popularnost iskoristim kako bih skrenula pažnju na marginalizovane grupe sa kojima sam radila u tom trenutku. Naravno, sve u dogovoru sa direktorima centara i sa roditeljima korisnika. Što se tiće promene, potrebna je celokupna promena sistema, da sve bude prilagođeno svim vrstama invaliditeta. Sve. I klubovi i kafici, toaleti, liftovi, zgrade, restorani, ulice, šetališta, parkovi, ljuljaške, vrtići, sudovi, bioskopi, pozorišta, bolnice, prevoz itd. Baš sve. I da su uključeni medijski u sve. Da svuda viđamo ljude u kolicima, slepe i slabovide, gluve itd. Prosto da se normalizuje cela priča. I da se deci sa smetnjama u razvoju obezbedi inkluzija, zaposlenje, sigurnost u starosti itd.

* U prethodnom periodu su bili aktuelni ekološki protesti u našoj zemlji u kojima su učešće uzele i neke Vaše kolege. Da li Vi, kao društveno osvešćena umetnica, smatrate da je potrebno podići svoj glas i skrenuti pažnju javnosti na bitnost ekoloških tema u našem društvu?

– Imate na mom Youtube kanalu plej-liste o ekologiji. Tu su razni moji snimci na tu temu.

Autorska monodrama „Dejt“ umesto stendapa

* Da li planirate da kada sve ovo oko korone jednog dana prođe da nastavite sa stendap nastupima ili imate neke druge profesionalne planove?

– Mislim da mi je dosta stendap forme. Više volim glumu. Sada je aktuelna moja autorska monodrama „Dejt“ i reakcije publike su fantastične. Glumim sredovečnu ženu – Oliveru živković, koja je došla na dejt i dok čeka čoveka koji se ne pojavljuje publika postepeno otkriva njenu životnu priču.