Ko je Sanja Sakan, naučnica koja je Vučiću objasnila zašto ne treba otvarati rudnik litijuma?

Sakan se na tom skupu pojavila sticajem okolnosti jer je, budući da je poreklom iz tog kraja, trenutno na godišnjem odmoru kod roditelja, a bila je i učesnik nedavnog protesta protiv iskopavanja litijuma u Malom Zvorniku, što je predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić navela kao dokaz „dežurnim hejerima“ da Vučićev razgovor sa ljudima iz ovog kraja nije bio namešten.

„Mi smo bili na terenu, mi smo videli oko tih bušotina koje puštaju, nema kukuruza, nema tog rastinja, klip kuruza je bio tri centimetra. A možete da zamislite, ne daj Bože, ako dođe do otvaranja tog rudnika, do kakvih će problema će to dovesti. Problemi su i eksploatacija i posle tehnologija prerade i jalovišta. Jalovišta – za buduće generacije naše dece, naših potomaka, nas koji smo ostali u ovoj zemlji“, poručila je Sakan u obraćanju Vučiću, navodeći da su već probna istraživanja kompanije Rio Tinto napravila ogromnu štetu po životnu sredinu, što je prikazano u nedavno objavljenom naučnom radu koji je objavila sa grupom kolega.

Vučič je Sakan ponudio da bude na čelu ekspertskog tima koji bi se bavio kontaminacijom zemljišta, budući da je u toj oblasti dala značajan naučni doprinos i dodao da se ništa neće raditi ako ona kaže da ne treba da se otvara rudnik.

„Super što ste govorili na protestu, ja vas molim dođite i pridružite se, ako vi kažete da ne može da se popravi i ne valja nećemo da radimo. Ja pristajem na to zato što više verujem vama nego nekim ljudima iz Rio Tinta. To je vaša odgovornost, vas ova država plaća kao i mene, vaša je dužnost da u tome učestvujete“, rekao je Vučić, koji je potom članstvo u timu ponudio i njenom suprugu, takođe naučnom savetniku i učesniku razgovora u Malom Zvorniku.

Predsednikov povišen ton usledio je nakon što je Sakan odgovorila da stoji iza svoje nauke, ali da mnogo njenih kolega, akademika i njenih šefova, zna više od nje, te da će se rado odazvati, pozivu, ali samo ukoliko članovi tima budu i koautori pomenutog naučnog rada, među kojima je i Dragana Đorđević, naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, čija je Sakan saradnica.

Kao jedan od kritičara projekta „Jadar“ Đorđević je, podsetimo, konstantno na udaru vlasti.

„A ako oni ne prihvate Vi nećete, a onda ćete da idete pa da kritikujete…“, rekao je Vučić, koji je na komenar Sanje Sakan da ima šefa iznad sebe poručio da joj je šef država jer je plaća i zbog toga je njena dužnost da se za državu bori.

Naučnica je ostala pri stavu da će biti deo ekspertskog tima samo ukoliko budu uključene i njene kolege, pa Vučiću nije ostalo ništa drugo do da obeća da će da pozove i neke od tih stručnjaka.

Sanja Sakan je rođena 3. decembra 1974. godine u Loznici. Osnovnu školu je završila u Donjoj Borini, a gimnaziju u Loznici.

Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu je upisala školske 1993/94. godine (grupa fizika-hemija), a diplomirala 1999.

Poslediplomske studije na Hemijskom fakultetu u Beogradu upisala je školske 1999/2000. godine na Katedri za primenjenu hemiju, smer Hemija životne sredine.

Magistarski rad pod nazivom „Ekohemijsko ispitivanje reke Tise: teški metali u vodi i sedimentu“ je odbranila 2006. godine, a 2010. doktorsku disertaciju „Novi pristup u korišćenju mikroelemenata kao trasera za identifikaciju i diferencijaciju antropogenog uticaja i prirodnog fona u sedimentima.

Bavi se problematikom hemije životne sredine, prvenstveno zagađivanjem toksičnim elementima zemljišta, sedimenta i vode.

Zaposlena je u Centru izuzetnih vrednosti za hemiju i inženjering životne sredine pri Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, koji je institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

Prema bazi Google Scholar ukupna citiranost publikovanih radova dr Sanje Sakan je 2024.