Sanja Sakan o rudarenju jadarita: Niko ne može garantovati da u toku procesa neće doći do oslobađanja bora i arsena

Već su i istražne bušotine povećale nivo toksičnih elemenata u okolnom zemljištu i vodi, pogotovo arsena, koji je iznad granice dozvoljenog u zemljištu, a tu je i bor. Sve ovo pričam kao naučnik, ali i patriota kome je pre svega stalo do nauke i naroda, rekla je Sakan za novi broj nedeljnika NIN.

Sanja Sakan je naglasila da stoji iza svega što je rekla i na protestnom skupu i pred predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, jer je njeno mišljenje bazirano na ozbiljnom naučnom istraživanju.

Neverovatno je da su naši naučnici pre 40-50 godina znali da koncentracije bora treba da budu regulisane, kada se mnogo manje znalo o toksičnosti elemenata, a da toga danas u zakonu nema. Ono što je najvažnije, rezultati su pokazali da oko istražnih bušotina koje su puštale vodu nema rastinja i da su povećani sadržaji bora i arsena, ukazala je ona.

Sakan je objasnila da, kada se bilo šta dešava u prirodi, vi remetite prirodni tok, i ako su povećane koncentracije tokom istražnih radnji, ne može garantovati da u toku svih tih procesa neće doći do oslobađanja i bora i arsena.

Ovde je problem jer je jadarit jako specifičan mineral, silikatna je njegova struktura, a velika je nepoznanica ceo tehnološki proces i mi ne možemo da garantujemo da neće doći do zagađivanja životne sredine. Ali, ono što sigurno znamo je da će se koristiti ogromne količine sumporne kiseline, velike količine vode, znamo da će se oslobađati velika količina ugljen-dioksida, a veliki problem je i ono što će ostati u otpadnom materijalu i njegovo odlaganje na jalovište, naglasila je ona.

Sakan je upozorila da će, ako se otvori rudnik, doći do promene na lokaciji-

„Mi ćemo da poremetimo prirodne procese, pošto ćemo nešto veštački da napravimo“, naglasila je ona.

Upozorila je, takođe, da će se pokrenuti i podzemne vode i doći će do promena u celokupnom hidrosistemu.

„To ne može niko da ospori. Najbolje bi bilo kada mi ništa ne bismo dirali, pa imali tu neku vodu kao rezervoar, pa zlu ne trebalo. Pa ako nam zatreba, možemo da uradimo ispitivanja, koliko god to bilo teško, i da vidimo da li tu vodu možemo da iskoristimo. Ali, ako dodamo to zagađenje, sigurno ne možemo prirodi da napravimo ništa dobro, jer smo narušili njen sistem“, objasnila je Sanja Sakan.

Ona je ukazala da je jedan od najvećih problema koji se pominju – jalovište, pošto će jalovine biti u velikim količinama, jer je procenat litijuma u jadaritu oko sedam odsto, „što znači da ako se iskoristi 15 odsto za sve što je korisno, od 100 kilograma rude, ostaje 85 kilograma, plus sve ono što će se dodati tokom tehnološkog procesa.

Gde god da bude to jalovište, mi govorimo o kraju koji je bogat vodom. Vi ne možete znati šta će biti za 20-30 godina. Tu u okolini je bio rudnik Stolice, pa se posle toliko godina pojavio veliki problem kada je pukla brana na jalovištu. Imamo iskustvo da to može da se desi. U prirodi vi nemate hermetizovano zatvoreni sistem. Imate podzemne i površinske vode, mikroorganizme i niko ne može da garantuje da će kroz određeni broj godina sve to da bude sigurno. Ja pričam kao naučnik, naglasila je ona.