Nova rezolucija Saveta bezbednosti protiv Irana, koju pripremaju SAD, Velika Britanija, Francuska, Kina, Rusija i Nemačka, čak iako bude usvojena teško da bi dovela do rezultata. Dve prethodne, 1737 usvojene decembra prošle i 1747 marta ove godine nisu primorale Iran da odustane od nuklearnog oružja.
Nova rezolucija Saveta bezbednosti protiv Irana, koju pripremaju SAD, Velika Britanija, Francuska, Kina, Rusija i Nemačka, čak iako bude usvojena teško da bi dovela do rezultata. Dve prethodne, 1737 usvojene decembra prošle i 1747 marta ove godine nisu primorale Iran da odustane od nuklearnog oružja. Međunarodna agencija za nuklearnu energiju (IAEA), sa sedištem u Beču, krajem avgusta je konstatovala da Iran nastavlja s obogaćenjem uranijuma. Sve se češće čuje da bi Iran mogao da dođe do nuklearnog oružja; već iduće godine, ili najdalje do kraja 2010.
Ekonomski eksperti smatraju da sve dok je cena barela nafte viša od 60 dolara, odnosno dok Iran od prodaje nafte ubira preko 50 milijardi dolara godišnje, ekonomske sankcije neće imati uticaja na njegovu politiku. Eventualno bi ukidanje bankarskih garancija iranskim kompanijama dalo neke rezultate, ali samo dugoročno.
Sa svoje strane Francuska od dolaska Nikole Sarkozija u predsedničku palatu menja svoju politiku prema SAD. Sarkozi je svestan da put u Vašington vodi preko Iraka i Irana. Zato danas Pariz pokušava da ubedi države članice EU da Unija uz SAD uvede oštre sankcije prema Iranu, mimo Saveta bezbednosti u kojem Rusija i Kina nisu spremne da ih podrže. Sankcije EU bi obuhvatile one koje su SAD već uvele i sprečavale Iranu pristup međunarodnom finansijskom tržištu. Pariz je već uputio zahtev svojim kompanijama da obustave sve investicije u Iran. Holandija se svrstala iza predloga Pariza. Najverovatnije će mu se pridružiti i Velika Britanija i države nekadašnje Istočne Evrope. Parizu ostaje da još ubedi Nemačku, a Austrija se protivi.
Podsetimo se, dojučerašnji predsednik Francuske Žak Širak protivio se sankcijama prema Iranu mimo UN. Današnji predsednik je tokom izborne kampanje posetio predsednika Buša, a čim je izabran odlučio je da provede godišnji odmor u SAD, nedaleko od letnjikovca Bušovih. Tako se tokom odmora sastao s nekadašnjim i današnjim predsednikom Bušom, ocem i sinom. Ministar inostranih poslova Kušner jedan je od retkih Francuza koji je pred američku intervenciju u Iraku 2003. zagovarao rušenje Sadamovog režima, istini za volju ne ratom. Nedavno je kao prvi francuski ministar spoljnih poslova od 2003. posetio Irak.
U francuskim medijima se sve više priprema javnost na najgore. Posle izjave ministra spoljnih poslova Bernara Kušnera da nas iranska kriza primorava da se „pripremamo za najgore“, odnosno „rat“, jer Francuska „ne prihvata da Iran izgradi atomsku bombu“, Figaro u redakcijskom komentaru piše: „Samo nas nekoliko godina, možda jedna, dve, ili samo tri dele od fatalnog trenutka kada će Islamska republika biti u posedu atomske bombe“. Intervjuišu se čak i analitičari iz Irana koji smatraju da je „vojni sukob neizbežan“. Zoran M.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.