Naftni embargo koji je Evropska unija uvela Iranu zbog njegovog nuklearnog programa je nefer i osuđen je na propast, saopštila je vlada u Teheranu. Takve mere neće osujetiti napore Irana da „napreduje u ostvarenju svojih osnovnih prava“, izjavio je portparol Ministarstva spoljnih poslova Ramin Mehmanparast. Sankcije podrazumevaju hitnu zabranu potpisivanja novih sporazuma sa Iranom, dok će postojeći ugovori ostati na snazi do 1. jula.
EU trenutno kupuje 20 odsto nafte koju izvozi Iran. Šefovi diplomatija EU saglasili su se i da zamrznu novčana sredstva Centralne banke Irana. „Evropski zvaničnici i države na koje Amerika vrši politički pritisak treba da razmisle šta je njihov interes, te da ne uskraćuju sebi iransku naftu da bi pomogli zvaničnicima SAD da ostvare svoje skrivene ciljeve“, rekao je Mehmanparast.
Kako je prenela iranska novinska agencija Irna, šef obaveštajne službe Irana Hejdar Moslehi izjavio je da uvođenje naftnog embarga ne ugrožava Islamsku Republiku, te da Vlada u Teheranu to smatra šansom. On je naglasio da strane sile pokušavaju da izazovu razočarenje u Iranu tako što mu uvode sankcije, ali činjenica da je „obaveštajna aparatura ubila iranskog naučnika ukazuje da sankcije koje su prethodno uvedene Iranu nisu urodile plodom i da njima Teheran nije sprečen da ostvaruje napredak“. Za nedavnu, još jednu u nizu pogibija iranskih nuklearnih naučnika, Teheran je okrivio Izrael i Zapad.
Rusija je upozorila da sankcije predstavljaju ozbiljnu grešku koja će najverovatnije produbiti tenzije. Analitičari ukazuju da ukoliko potrošači iranske nafte ne postignu konsenzus kada je reč o uvođenju naftnog embarga, zbog delimičnih sankcija mogle bi da skoče cene gasa i sirove nafte, što bi za Iran podrazumevalo veći prihod, a za Vašington gubitak.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
