Šansa za mir ili novo Rimsko carstvo

Francuska u nedelju, sledeći ideju predsednika Nikole Sarkozija, pokreće projekat Mediteranske unije koju će činiti države članice Evropske unije i jedan broj severnoafričkih i bliskoistočnih zemalja.
– Shvatate li kakav bi napredak bio postaviti za isti sto u evropskoj prestonici šefove arapskih država i lidere Izraela. Za mene je prisustvo šefova evropskih i mediteranskih država u Parizu u ime Evrope i Mediterana nešto vrlo značajno i najbolja vest za mir na Bliskom istoku, rekao je Sarkozi.

TUSK: Sarkozi histeričan

Poljski premijer Donald Tusk upozorio je Francusku da ne vrši pritisak na predsednika Leha Kačinjskog da potpiše Lisabonski ugovor. Sarkozi je Kačinjskog vrlo oštro podsetio da je on lično vodio pregovore o ugovoru i „da mora to poštuje“ a da je „Evropi dosta kukavičkih lidera.“ „Čak i kada smo kritični prema nekim odlukama predsednika Kačinjskog, u meni uzavre krv kada čujem da predsednik druge države diže glas na našeg ili preuveličava argumente“, rekao je Tusk. On je naglasio da Francuska ne treba da „histerično požuruje“ Kačinjskog da okonča ratifikaciju ugovora.

Poljski premijer izrazio je nadu da Kačinjski zbog Sarkozijevih oštrih reči neće otkazati posetu Parizu 13. i 14. jula.

Međutim, postavlja se pitanje kakva će biti postignuća nove unije, pošto je prvobitna ekskluzivnija i monumentalnija Sarkozijeva vizija tog projekta bila odbačena, pre svega zbog odbijanja Berlina. Pored toga, prisustvo nekih lidera na samitu u nedelju nije bilo potvrđeno do poslednjeg minuta.
Posle mnogo oklevanja, lideri Alžira i Turske ove nedelje konačno su potvrdili dolazak. Međutim, u Pariz neće doći jordanski kralj Abdulah koji se izgovorio ličnim razlozima, i libijski lider Moamer Gadafi za kojeg je Sarkozijev projekat „novo Rimsko carstvo“ i „imperijalistička zamisao“.
Francuska je stvaranje Mediteranske unije predložila prošle godine radi jačanja ekonomskih, kulturnih i političkih veza Evropske unije sa južnim susedima. Lideri EU u martu su dogovorili konačnu, nešto uopšteniju verziju projekta čiji bi deo trebalo da budu njenih 27 članica i još 17 država: Maroko, Alžir, Tunis, Libija, Egipat, Jordan, Palestinska teritorija, Izrael, Sirija, Liban, Turska, Mauritanija, Monako, Hrvatska, BIH, Crna Gora i Albanija.
Osnivačkim samitom u pariskoj Velikoj palati predsedavaće Sarkozi i predsednik Egipta Hosni Mubarak. Međutim, nedoumice koliko će daleko ići lideri na samitu još nisu razrešene. Arapski lideri prošlog meseca izrazili su zabrinutost da bi njihovo učešće na samitu zajedno s predstavnicima Izraela moglo da bude protumačeno kao normalizacija bilateralnih odnosa.
Turska je uoči samita pokazala znake oklevanja bojeći se da će projekat predstavljati alternativu njenom nastojanju da se učlani u EU.
Francuska vlada, koja se protivi učlanjenju Turske, nastoji da prevaziđe razlike koje postoje između dve strane. „U završnoj deklaraciji samita Turska treba da bude pomenuta kao država koja sa EU vodi pregovore o učlanjenju, i već smo dobili nagoveštaj da će se to i dogoditi“, izjavio je neimenovani visoki turski diplomata za jučerašnje izdanje dnevnog lista Zeman.
Kritičari Mediteranske unije navode i da u dnevni red samita nisu uvršteni borba protiv terorizma i imigrantska politika.
Oni se, takođe pitaju koja je prednost novog projekta u odnosu na Barselonski proces iz 1995. koji je imao slične ambicije, ali je zaustavljen zbog nedostatka političke volje.