Šansa za prevazilaženje hladnog proleća 2007.

Nakon napada u SAD 11. septembra, ruski predsednik Vladimir Putin i američki kolega Džordž Buš pokrenuli su kratkotrajnu eru saradnje između dve zemlje, koje su dotada bili čvrsti neprijatelji. Na samitu u nedelju u američkoj državi Mejn na posedu američkog predsednika, Putin i Buš će pokušati da ožive deo starog duha odnosa nakon nekoliko godina rastućeg animoziteta i nečega što su analitičari nazvali „hladnim prolećem 2007“.
Vašington je danas razočaran pojačanim neprijateljskim tonom Rusije i stalnim povlačenjem iz političkog pluralizma. Kremlj se, u međuvremenu, žali da SAD pokušavaju da oslabe Rusiju i da traže veću ulogu u globalnim poslovima.
Samit u Kenebunkportu u nedelju i ponedeljak „predstavlja poslednju stvarnu šansu za dvojicu predsednika da pokušaju da spreče dalje srozavanje odnosa koji su narušeni u proteklih nekoliko godina“, izjavio je Stiven Pifer, zamenik asistenta američkog državnog sekretara tokom prvog Bušovog mandata.
Sarah Mendelson, naučnik iz Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu izjavio je da mesto sastanka Putina i Buša, letnjikovac Bušovih roditelja, ukazuje da Buš ima nameru da obnovi prijateljstvo sa Putinom koje je postojalo pre šest godina. Nakon njihovog samita u Sloveniji 2001. koji je usledio nakon bombaških napada u SAD, Buš je objavio da je „u stanju da prodre u Putinovu dušu“.
Za Putina, sastanak sa Bušom je druga šansa da se pokaže da je Rusija oživela svoj uticaj, imajući u vidu političku i ekonomsku imploziju tokom devedesetih godina prošloga veka. „Ovo pokazuje da se Rusija vraća u igru i da ništa u svetu ne može biti rešeno bez nje“, izjavio je Mendelson.
Važne oblasti saradnje između dve zemlje su naročito napori da se spreči nuklearno širenje u Severnoj Koreji i Iranu. Vašington i Moskva nedavno su produžili zajednički program za podizanje bezbednosti na nuklearnim postrojenjima. Međutim, Rusija je u poslednje vreme pretila da će imati na nišanu mete u Istočnoj Evropi ukoliko SAD postave delove svog antiraketnog sistema odbrane u Poljskoj i Češkoj.
Analitičari kažu da su kritike Kremlja na račun SAD očigledno projektovane za „untrašnju potrošnju“, i ukazuju na porast nacionalističkih osećanja dok se zemlja sprema za parlamentarne izbore u decembru i predsedničke u martu naredne godine. SAD su, u međuvremenu, zabrinute povodom konsolidacije moći Kremlja pod Putinovim rukovodstvom.
Lilija Ševcova, analitičar u moskovskom Karnegi centru za međunarodni mir, napisala je u izveštaju Hadson instituta da je Rusija upala „u politički sivu zonu između demokratije i diktatorstva“, dok Kremlj koristi „seljački stil demokratije i liberalnih institucija“ da prekrije kvaziautoritativnu vladavinu. „Hladno proleće 2007“, napisala je ona rezultat je onih napora da se ovekoveči ta vladavina.
Neki američki kritičari Putina, među kojima je i istoričar sa univerziteta Harvard Ričard Pajps apelovao je na Belu kuću da iskreno i otvoreno ospori rusko odbijanje modela zapadne liberalne demokratije. Ovi kritičari su pozvali Vašington da optuži svaki implicitan dogovor koji bi Rusiji dao pravo da interveniše u poslovima bivših sovjetskih država. Buš se tome opirao možda jer SAD imaju malo koristi od toga i mnogo bi izgubile usled dramatičnog raskida sa Rusijom.
Bilo kako bilo, Rusija ostaje regionalna sila sa značajnim uticajem na susedne sovjetske države. Ona je važan proizvođač vojne tehnologije i naravno, još poseduje ogroman arsenal nuklearnog oružja.