SANU o bosanskom jeziku

Nakon teksta prof. Bugarskog, čini se da i nema više nekog velikog smisla produžavati ovu polemiku jer njegov tekst demaskira svu ,,naučnost“ pomenutog Odbora i stvar svodi na samu političku suštinu problema što sam i sam svojim tekstom eksplicitno učinio. A tu suštinu g. Bugarski jasno precizira: „Odbor je ceo spor odrešio i besprizivno sveo na suprotnost između politike i nauke: bošnjački zahtev je politički, čak politikantski, a Odbor ga odbacuje u ime nauke.

Ali neće biti: stav Odbora je takođe politički, što je valjda neminovno kad je reč o osetljivim pitanjima nacionalnih manjina, a koliko u jednom i drugom ima nauke i koje, ostaje za diskusiju.“ Dakle o politici je reč i problematičnoj nauci.

Ako je to bar razjašnjeno u dosadašnjem toku polemike bilo bi red da postavimo pitanje koje lebdi u vazduhu – o kakvoj to politici Odbora je reč?

Kako je već istaknuto radi se o politici koja počinje kršenjem zakona republike Srbije a produžava višestrukim nasiljem nad pripadnicima bošnjačke manjine. Politici koja ostaje da se bavi jednom nacionalnom manjinom u ovom slučaju bošnjačkom ali preko nje celim jednim narodom – bošnjačkim a preko njega i jednom zemljom – Bosnom, a preko nje i jednom međunarodno priznatom državom – Bosnom i Hercegovinom.

Po Odboru SANU, bosanski jezik bi imao „simboličku“ funkciju i uz taj simbolizam morao bi biti preimenovan u „bošnjački“. Šta ovo konkretno znači?

Jednostavno, Bošnjaci bi kao manjina u Srbiji, egzistirali samo na simboličkoj ravni, odnosno faktički bi bili nepriznati i tretirani kao verska skupina jer sve ono što takvoj simboličkoj skupini daje neki sadržaj ticalo bi se vere, dok bi onaj korpus sadržaja iz kojih se konstituiše jedan nacionalni identitet bio eliminisan jer se on između ostalog vezuje za jezik. Ovaj politički stav u narodskoj varijanti glasi – „zovite se vi kako hoćete, znamo mi šta ste.“ A to što je poznato je – Srbi muslimanske vere. Zašto je važno ovo reči – zato što je to kontinuitet ruralnog shvatanja politike od koje ovaj Odbor ne odustaje.

Pomeriti među, želeti da komšiji crkne krava i pri tom inventivno lagati. Naravno stvar ne ostaje samo na tome. Ako bi se uspelo u ovoj nameri onda bi pola posla već bilo urađeno. U tom slučaju jedinstveno i celovito biće Bošnjačkog naroda bilo bi razbijeno i podeljeno pa bi u Bosni možda i bili neki Bošnjaci koji govore nekim „političkim bosanskim jezikom“ ali skupa, generalno, govorili bi bosanskim , bošnjačkim, srpskim, hrvatskim, crnogorskim, možda i hercegovačkim i „muslimanskim“.

Uzgred, što ovo podseća na politiku prema Bošnjacima u jednoj bivšoj jugoslovenskoj republici. Očito da bi u takvoj situaciji Bošnjaci ukupno uzev teško izbegli atribut simboličkog naroda. A što se tiče ovih u Sandžaku oni bi vrlo brzo pokazali simboličke kapacitete svog bića pa bi postali perjanica srpstva, njegovi Spartanci u nedostatku odbeglih Crnogoraca, shodno svojoj ,,ratobornoj i ekspanzionističkoj“ islamskoj religiji.

No uozbiljimo se malo, premda je teško biti ozbiljan nakon ovakvih neozbiljnih političkih pamfleta pomenutog Odbora SANU. Međutim ono što je ozbiljno a to je eksplicitno i rečeno je sledeće: svako eksplicitno priznanje bosanskog jezika ,, čini srpski jezik u Bosni podređenim jezikom“. I tu je suština politike koju vodi pomenuti Odbor.

Znači ravnopravnost u upotrebi za ovaj Odbor je podređenost. Odnosno. to nedvosmisleno priznanje bosanskog jezika u Srbiji dovodi u pitanje ovakav politički stav. U situaciji kad iz Bosne dolazi inicijativa za bosanstvom ako ne kao etno-nacionalnom kategorijom, a ono kao kohezionim elementom bosanskih naroda negiranje bosanskog jezika dobija na značaju. Možda sa svim pomenutim ima veze i deklaracija SDA o Bosni i Hercegovini kao republici.

Da li se ovoga plaši pomenuti odbor da bi mnogim bosanskim Srbima ovaj aspekt identifikacije mogao biti blizak? Činjenica je da se mnogi viđeni bosanski Srbi nisu odricali svog bosanstva u onom najpozitivnijem smislu značenja.

Što se same nauke o bosanskom jeziku tiče jasno je da je ona tako oblikovana da bi poslužila ovako formiranim političkim zahtevima što je svodi na pseudonauku.

Ja bih predložio pomenutom odboru da u saradnji sa akademskom zajednicom organizuje naučni simpozijum u Novom Pazaru na Internacionalnom univerzitetu upravo sa temom „Bosanski jezik između politike i nauke“. Ukoliko Odbor ne želi da uzme učešća, ovaj simpozijum mogu organizovati nacionalne institucije Bošnjaka, npr. BNV koje je ovlašteno da brine o bosanskom jeziku po zakonima ove zemlje sa ekspertima iz regiona.

Verujem da bi se odazvali mnogi lingvisti stručni za ovu oblast iz Srbije i Bosne i Hercegovine i drugih zemalja čime bi ova polemika dobila na ozbiljnosti jer je evidentno da su stvari postale mnogo jasnije sa uključivanjem prof. Bugarskog. Inače stvar će ostati na čistom politikanstvu i diletantizmu, jer koliko je meni poznato ni jedan član Odbora nije lingvista. Otud i pozivanje na ovoliko ili onoliko znanje i ovaj ili onaj nivo rasprave samo govori o potencijalima zla koji se kriju iza ovako plasiranih politika kojima pseudonauka služi kao paravan.

Autor je akademski slikar i univerzitetski profesor iz Novog Pazara