„Duh vremena“ i „mladost“ su termini ključni za razumevanje studentskih protesta u proleće 1968. godine u Parizu, u kapitalističkoj Francuskoj, i u Beogradu, u samoupravnoj Jugoslaviji, rečeno je danas u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU), na naučnom skupu „Pravo na pobunu – ’68 kod nas i u svetu“.
Ustaljeni poredak je predstavljao razlog za pobunu u Parizu, Beogradu, Milanu, Eseksu, izjavio je naučni saradnik Balkanološkog instituta SANU Vojislav Pavlović, uz konstataciju da su veze između studentskih pokreta u Evropi nesumnjive.
Komunikacija je bila moguća jer je postojala zajednička alternativna kultura, koja se značajnim delom zasnivala na rok muzici, ocenio je Pavlović.
Prema rečima dopisnog člana SANU Ljubodraga Dimića, studentske demonstracije u Beogradu u junu 1968. su bile posledica nezadovoljstva situacijom u Jugoslaviji.
Zbog negativnih efekata privredne reforme je oko 300.000 ljudi ostalo bez posla. Stopa privrednog rasta je pala sa sedam odsto na 0,6 odsto. Emigracija u inostranstvo je dostigla 730.000 mladih ljudi, izjavio je Dimić.
To je izazvalo bunt generacije odrasle u socijalizmu, formirane na idealima autentične jugoslovenske revolucije, rekao je Dimić, uz konstataciju da su o tome govorili i studentski zahtevi – smanjenje socijalne nejednakosti, ukidanje privilegija, rešavanje nezaposlenosti, demokratizacija.
Deo kadrova iz Saveza komunista Jugoslavije (SKJ) je na proteste gledao kao na potvrdu ideala svoje mladosti, ali je za većinu to bila društvena diverzija, naveo je Dimić.
On je izjavio da je predsednik SFRJ Josip Broz Tito demonstracije tumačio kao revolt omladine o kojoj nije vođeno dovoljno računa, ali i tvrdio da je protest pratilo infiltriranje tuđih elemenata.
Narednih meseci i godina je pravo na pobunu sankcionisano vrlo brutalno, pa je u junu 1968. generacija formirana na tradicijama jugoslovenske revolucije sputana u pokušaju da gradi budućnost, rekao je Dimić.
On je ocenio da je izostanak smene generacija produbio jugoslovensku krizu, čemu je doprinela i intervencija Varšavskog pakta u Čehoslovačkoj u avgustu 1968. godine.
Time je doveden u pitanje svet u kojem je SFRJ imala stabilnu poziciju i reforme su gurnute u drugi plan. Jugoslovenski vrh je smatrao da intervencija u Čehoslovačkoj dovodi u pitanje nezavisnost zemlje, jugoslovenski put u socijalizam, spoljnopolitički položaj SFRJ, njenu spoljnu i unutrašnju politiku, izjavio je Dimić.
Prema njegovim rečima, svest o ugroženosti je pojačala represivnost režima, militarizaciju društva, učvršćivanje jedinstva mišljenja.
Svi neistomišljenici su stavljeni pod kontrolu. Reforme u privredi, modernizacija, demokratizacija, vladavina prava, sloboda pojedinca i medija morale su da čekaju neko drugo vreme, konstatovao je Dimić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
