Saobraćajne nesreće usled neočišćenog kolovoza: Koga je i zašto iznenadio sneg u januaru?

Saobraćajne nesreće usled neočišćenog kolovoza od snega zabeležene su juče već u ranim jutarnjim časovima i to na putevima prvog reda koji bi, barem po zakonu, morali da imaju prioritet u pogledu održavanja.

Ipak, to nije bio slučaj. Od nesreće kod raskrsnice za izlaz na put Ruma-Šabac, pa preko lančanih sudara na auto-putu Miloš Veliki, građane koji su se zatekli na putu juče je zatekla vrlo neprijatna situacija.

Ni Beograd, kao glavni grad, nije bolje prošao, pa se tako dešavalo da sudari budu zabeleženi u oba smera.

Zbog svega što se juče desilo, a danas nastavilo da se događa, građani su s pravom upitali – zašto nas je iznenadio sneg u januaru.

Predsednik Komiteta za bezbednost u saobraćaju Damir Okanović ističe za Danas da je prilično jasna situacija.

– Zakon o putevima vrlo jasno određuje obavezu upravljača puta da isti održava tako da putevi moraju biti 24 sata dnevno 365 dana u godini takvi da se na njima može bezbedno i nesmetano odvijati saobraćaj. Pored Zakona o putevima, postoji i odgovarajući pravilnik o održavanju puteva koji određuje obavezu onoga koji ih održava da, kada je u pitanju zimsko održavanje, preduzima meru radi sprečavanja stvaranja leda odnosno poledice na kolovozu – kaže Okanović.

On napominje da nisu u pitanju ekstremni vremenski uslovi, kako u pogledu temperature, tako i u pogledu snežnih padavina.

– Nije minus 20, pa da neko kaže da na toj temperaturi ne može da se spreči formiranje leda ili da pada pola metra snega na sat, da su to ogromni snežni nanosi i da zaista ne mogu sa tim da se izbore. Ovo je nešto što sa relativno malo postojećih resusrsa može da se reši i zaista se postavlja pitanje zbog čega su zimske službe, ne sve, na mnogim putevima u državi zakazale. Čuo sam se sa kolegom koji je sinoć u, recimo, devet sati krenuo iz Zrenjanina za Beograd i koji kaže da je ceo državni put od Zrenjanina do Beograda bio pod snegom koji se na pojedinim deonicama pretvorio u led, i da nije video nijedan kamion za čišćenje puteva. Prvi kamion koji je video je bio u Beogradu na Zrenjaninskom putu kod skretanja za Borču – navodi Okanović.

Tokom jučerašnjeg dana postojale su deonice puteva, pre svega na Fruškoj gori, gde je saobraćaj za teretna vozila bio zabranjen. Ipak, došlo je do iskliznuća cisterne zbog čega su se stvorili kilometarski zastoji.

Kako objašnjava sagovornik Danasa, putari imaju obavezu da održavaju puteve tako da se na njima može bezbedno i nesmetano odvijati saobraćaj, ali ukoliko upravljač puta to ne može iz određenog razloga, on ima obavezu da ili zabrani saobraćaj na određenom putu ili da zabrani saobraćaj za određene vrste vozila.

– Dakle, ukoliko upravljač puta zabrani kretanje određenim vrstama vozila, onda je definitivno neodgovorno i protivzakonito ponašanje onih koji tu zabranu krše, a usled toga dođe do neželjenog događaja i blokiranja saobraćaja. Što se tiče automobila, imamo one koji su definitivno neodgovorni i koji ne poštuju ograničenje brzine koja važi za suv kolovoz, a kamoli za onaj koji je mokar i na kom je sneg. Imamo i vozače koji ne poštuju bezbedno odstojanje – kaže Okanović.

Predsednik Komiteta za bezbednost u saobraćaju naglašava da, iako putari snose veliku odgovornost za jučerašnje nezgode, nisu jedini odgovorni.

– Nije crno-bela slika što se tiče putara i vozača, ali putari imaju prioritetnu obavezu da puteve održavaju tako da se na njima može bezbedno odvijati saobraćaj, a zatim postoji i obaveza vozača da se, ako kolovoz već nije očišćen, ponašaju u skladu sa situacijom na kolovozu – kaže Okanović.

Gde je nastao problema?

U razgovoru za Danas Okanović kaže da je njegov utisak da je od 2011. godine, kada je uvedena obaveza zimskih pneumatika na vozilima, došlo do promene nekog stava u Beogradu što se tiče održavanja puteva.

– Do 2011. godine, onog trenutka kada krene da pada sneg, tog trenutka kreću i kamioni koji, po nekim prioritetima čiste ulice, ali ih čiste. Od 2011. godine postala je uobičajena slika da na najvažnijim gradskim saobraćajnicama možete videti da se formirao jedan prilično ozbiljan snežni pokrivač, a da putarskih kamiona nema. Ne znam zašto je to tako. Ne mogu da razumem i ne mogu da opravdam – ocenjuje Okanović.

Juče je zabeleženo i da je do udesa došlo u oba pravca na Mostu na Adi, a usled čega su se stvarale i velike gužve.

– Što se tiče ove zimske sezone, na primer, Most na Adi kada je u pitanju, nije prošao jedan dan ili noć kada temperatura ode u minus, a da se na njemu nisu dešavale saobraćajne nezgode. To su prijavljivali vozači i ljudi na društvenim mrežama, navodeći da je bilo jako klizavo. Javljali su nam se građani koji kažu da su se klizali na brzini od 30 kilometara na čas – kaže naš sagovornik.

Okanović napominje i da se ne radi o tome da neko bahato vozi neprilagođenom brzinom budući da, kada je led na kolovozu, ni jedna brzina ne garantuje da neće doći do proklizavanja.

– Možete da proklizate i sa 10 kilometara na čas i sa 50. Zato kažem da je prvenstveno obaveza putara da obave svoj deo posla. Neko će reći da vozači nisu prilagodili brzinu. Postavljam pitanje, koja je to prilagođena brzina za led? Da li je to pet na sat, 18, 32 na sat, šta je to prilagođena brzina za led? Međutim, to niko ne može da vam kaže. Zbog toga je bitno da put bude održavan tako da se na njemu može bezbedno odvijati saobraćaj – rekao je on.

Krivična odgovornost putara teorijski regulisana, ali u praksi nevidljiva

Kako objašnjava sagovornik Danasa, u zakonu postoji posebno krivično delo koje se tiče nesavesnog nadzora nad odvijanjem javnog saobraćaja.

– Imate posebno krivično delo koje se tiče održavanja puteva. Ali, javna tužilaštva nemaju praksu da ga u praksi koriste. Mislim da se situacija neće bitno promeniti dok se ne promeni stav javnih tužilaca. Kod nas nije praksa da se u slučajevima saobraćajne nezgode usled leda ili poledice na kolovozu vrši krivični progon upravljača puta odnosno putara. Ako generalno pogledate ukupan broj saobraćajnih nezgoda koji prema zvaničnim podacima imaju za uzrok nebezbedno stanje puta, pa uzmete statistiku koliko je ukupno krivičnih postupaka pokrenuto protiv odgovornih lica u putarskim kompanijama, odnosno upravljača puta, videćete jedan veliki nesklad – kaže Okanović.

Predsednik Komiteta za bezbednost u saobraćaju za Danas objašnjava i kako gonjenje zbog saobraćajnih nezgoda do kojih je došlo zbog stanja u kom se put nalazio u praksi funkcioniše.

– U praksi to izgleda tako što se desi saobraćajna nezgoda zbog leda na kolovozu, tužilac pokrene postupak protiv vozača za neprilagođenu brzinu, onda se u toku postupka ispostavi da zapravo nije odgovornost na vozaču, nego na putaru i postupak se prekida. Vozač se ne goni dalje, ali se ne pokreće ni postupak protiv putara. Dok tužilaštvo ne promeni svoj odnos prema tome, ništa se neće promeniti – kaže on.

Okanović objašnjava i da prosečni tužioci u Srbiji ne nastavljaju sa krivičnim gonjenjem verovatno uz izgovor da to niko pre njih nije radio.

– To mora da se promeni. Onog momenta kada tužilaštvo krene da vodi postupke protiv putara zbog saobraćajnih nezgoda koje se dešavaju zbog klizavog kolovoza, onda će se promeniti i ponašanje putara. Oni se sada bez ikakve odgovornosti i ikakvih posledica ponašaju vrlo neodgovorno. Onog trenutka kada tužilaštvo počne da ih goni i kada im zapreti jedna zatvorska kazna za takvo ponašanje, kada budu bili svesni da će moći da odgovaraju za nečiju smrt ili povredu usled svog nerada, onda će se promeniti i njihov stav. Ko će da snosi odgovornost zbog ovoga što se dešava protekla dva dana na našim putevima? Niko – zaključuje Okanović.