Da li vam je poznato da je u Srbiji tokom 2019. prijavljeno 7.308 krivičnih dela nasilja u porodici, optuženo je manje od polovine, a osuđeno još manje – 2.627 učinilaca?
Iste godine institucijama je prijavljeno 498 krivičnih dela protiv polne slobode, uključujući i 73 silovanja.
Optuženo je 286 lica, od kojih 34 za krivično delo silovanja, a osuđeno je gotovo upola manje od broja prijavljenih. Tek 25 počinilaca osuđeno je za krivično delo silovanja.
Žrtve ovih dela uglavnom su žene i devojčice, čije su emocionalne patnje i traume duboke i nesagledive.
O brutalnosti nasilja koje su preživele svedoče opisi nasilja u spisima koje tokom istraživanja i analiza nalazimo u sudrskim predmetima.
Možemo li da zamislimo posledice tih mnogobrojnih stravičnih događaja?
Možemo li da razumemo koliko je ženama žrtvama brutalnog nasilja potrebno pažnje, saosećanja, poštovanja, ohrabrenja i razumevanja da bi savladale bol, strah, sramotu, da bi zalečile rane i bile ohrabrene da svedoče, čak i kad su izložene pretnjama i ucenama učinilaca?
A upravo to im država duguje i upravo to im najviše nedostaje.
Godinama ženske organizacije ukazuju da u Srbiji još uvek nedostaje delotvoran sistem pravne pomoći i psihosocijalne podrške žrtvama i svedocima krivičnih dela rodno zasnovanog nasilja.
Na to ukazuju i tela koja prate primenu međunarodnih konvencija koje je država ratifikovala.
Komitet za eliminisanje svih oblika diskriminacije žena i grupa odgovorna za nadgledanje primene Konvencije saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (GREVIO grupa), šalju državi istu (pre)poruku: da što pre obezbedi kvalitetnu i dostupnu pravnu pomoć i podršku ženama žrtvama i deci svedocima rodno zasnovanog nasilja.
Uprkos izvesnim pozitivnim pomacima, stanje je daleko od zadovoljavajućeg.
Najveći broj žrtava rodno zasnovanog nasilja i dalje ostaje bez preko potrebne pomoći i podrške. Često po prvi put suočene sa pravosudnim sistemom, one ulaze u jedan nepoznati i složeni svet prava u kome se teško snalaze.
Nedovoljno informisane, u strahu od onoga što ih očekuje, često izložene otvorenim pretnjama i ucenama od strane učinilaca, bez adekvatne podrške, mnoge će promeniti svoj iskaz i odbiti da svedoče, nadajući se da će vremenom potisnuti traumatično iskustvo.
Odustaće od borbe i propustiti priliku da svedočenjem povrate samopouzdanje i samopoštovanje, da steknu novu snagu i pronađu nove životne oslonce.
Epilog toga često će biti odustajanje javnog tužioca od optužnice ili donošenje oslobađajuće presude zbog nedostatka dokaza.
To jača kulturu nasilja i nekažnjivosti, obeshrabruje druge žrtve i tako se krug zatvara.
Ima li dobrih vesti iz budućnosti?
Ako čitamo Nacionalnu strategiju za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela u Republici Srbiji iz 2020. godine stanje će biti bolje 2025. kad se sprovedu mere usmerene na jačanje položaja žrtava, uspostavi Nacionalna mreža za pomoć i podršku i podignu kapaciteti pružalaca i pružateljki usluga pomoći i podrške.
Za žrtve rodno zasnovanog nasilja vesti, međutim, nisu ohrabrujuće – Strategija je potpuno rodno neutralna i ne prepoznaje njihove specifične potrebe.
Zato, u ime žrtava i svedoka rodno zasnovanog nasilja tražimo njenu hitnu reviziju.
Dok se to ne dogodi, neophodno je da svi u sistemu zaštite od nasilja iskoriste sva raspoloživa zakonska ovlašćenja kako bi se učinioci teških krivičnih dela procesuirali i kažnjavali, a žrtvama nasilja pružila maksimalna podrška koja će ih osnažiti i uveriti da nisu same na mukotrpnom putu do istine i pravde.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
