Da li bi osnivanje Šapićeve „Beogradske službe bezbednosti“ bilo po zakonu?

Šapić je objasnio i da će ova služba imati posebne ugovore sa beogradskom policijom, kako bi se na ovaj način policajci rasteretili, jer su, kako je rekao, pod velikim opterećenjem.

Milan Dumanović, potpredsednik Novog policijskog sindikata, kaže da, osim ukoliko se ne promeni Zakon o policiji, nemoguće je da ova Šapićeva ideja bude ostvarena.

„Mi kao sindikat jesmo za decentralizaciju policije, ali ne na ovaj način. Mora da se promeni zakon i da se usvoje neka nova pravila da bi došlo do ostvarenja ove Šapićeve zamisli“, kaže Dumanović.

On dodaje da, ako već fali policajaca u Beogradu, to bi trebalo da se nadoknadi iz redova policije.

„Trebalo bi da se raspišu konkursi posebno za beogradsku policiju, da se poveća plata i da se sve to uredi u skladu sa sadašnjim zakonom, a formiranje Beogradske službe bezbednosti mi liči na neku privatnu policiju. Komunalna policija je drugo, ali da postoji neka služba koja bi sutra imala monopol sile u Beogradu je prosto nemoguće. Za to postoji telo policije za Beograd i niko drugi“, kaže Dumanović.

Stav Novog policijskog sindikata je, kako kaže naš sagovornik, da je Beogradu potrebno mnogo više policajaca, posebno uniformisanog dela policije.

„Potrebna je i preraspodela zarada u samoj policiji, gde bi ti policajci imali znatno veće zarade nego policajci u nekom manjem mestu, jer Beograd ima znatno veću bezbednosnu problematiku i veliki broj stanovnika“, kaže Dumanović.

On naglašava važnost povećanja plata beogradskim policajcima jer bi se tako veći broj ljudi prijavljivao na konkurse za posao u policiji.

„Sve to treba uraditi u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, a ne formirati neku novu službu“, ističe Dumanović.

Advokat Rodoljub Šabić kaže da mu taj plan deluje kao svesno lansiranje „očigledno problematične“ ideje za dnevnopolitičke potrebe, bez ikakvog ozbiljnijeg razmišljanja o pravnom okviru za realizaciju.

„Da li je reč o ispitivanju pulsa javnosti ili o nečem ozbiljnijem, i da li je iza ideje neki ozbiljniji faktor od gradonačelnika, tek ćemo videti. Ali svakako tu ideju nije moguće realizovati na pravno valjan način“, kaže Šabić.

Naglašava i da je Šapićeva Beogradska služba bezbednosti i na najapstraktnijem ustavnom nivou evidentno problematična.

„Očito je da taj predlog nije u skladu sa Ustavom koji utvrđuje nadležnosti grada Beograda i koji, kao ni Zakon o glavnom gradu, ne daje mogućnost za osnivanje službe bezbednosti. A već i samo svojim nazivom ta Beogradska služba bezbednosti bila bi u direktnoj suprotnosti sa Zakonom o osnovama sistema uređenja službi bezbednosti Republike Srbije“, objašnjava Šabić.

Ovaj zakon izričito utvrđuje da su službe bezbednosti u Srbiji Bezbednosno-informativna agencija (BIA), Vojnobezbednosna agencija (VBA) i Vojnoobaveštajna agencija (VOA). Prva kao posebna organizacija, druge dve kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane.

„Tu se krug zatvara i za kreiranje neke nove, u zakonu nepredviđene službe, očigledno nema prostora“, kaže Šabić.

Dalje objašnjava da, ako bi se delovanje ove potencijalne službe bezbednosti odvijalo u okviru ovlašćenja lokalne samouprave, to bi spadalo pod Zakon o komunalnoj miliciji.

„Ali komunalna milicija već postoji i bar bi trebalo da deluje u skladu s tim zakonom utvrđenim ovlašćenjima, pa je sasvim nejasno zašto bi se osnivala neka nova formacija. A dodatnu nejasnoću unose formulacije iz gradonačelnikovog obrazloženja, npr. da će ta služba raditi ‘u skladu sa zakonskim ovlašćenjima koje privatno obezbeđenje inače ima’. Ideja da služba formalno bude javna, a da faktički deluje kao privatno preduzeće, je naravno neprihvatljiva“, priča Šabić.

Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da, prema onome što smo u prethodnom periodu čuli od predstavnika vlasti, Beograd nema potrebu za ovakvim dodatnim bezbednosnim merama.

„S obzirom na to da se vlast hvali da je Beograd veoma bezbedan i da kriminala nikad manje nije bilo u celoj Srbiji, konkretni bezbednosni razlozi za Beogradsku službu bezbednosti ne postoje“, kaže Petrović.

Dodaje i da od Šapića nismo mogli da vidimo da je urađena neka bezbednosna procena, što je pravilo prilikom angažmana privatnog obezbeđenja.

„Vi uradite procenu bezbednosnih rizika i onda naspram rezultata te procene kažete šta je vama potrebno od bezbednosnih mera da biste predupredili te rizike i pretnje. Da li će biti naglasak na merama fizičke zaštite ili tehničke i kakav će tu odnos između njih da bude“, objašnjava Petrović.

Što se tiče Šapićeve izjave da će ovlašćenja službe bezbednosti biti u skladu sa zakonskim ovlašćenjima koje privatno obezbeđenje inače ima, Petrović kaže da privatno obezbeđenje ne sme da obavlja poslove koji su u isključivoj nadležnosti državnih organa, kao što je, na primer, patroliranje gradom koje je Šapić najavio.

„Policija ima isključivu nadležnost da se stara o javnom redu i miru i ova najava da će i ta nova služba bezbednosti u Beogradu patrolirati ulicama i oko škola deluje potpuno nezakonito. Ti pripadnici obezbeđenja mogu samo da se šetaju kao i svi drugi građani, ali ne smeju da primenjuju ovlašćenja privatnog obezbeđenja. Oni mogu da primenjuju svoja ovlašćenja na priredbama i javnim skupovima, ali ne da patroliraju ulicama“, zaključuje Petrović.