Od menjanja naziva ulica i izmeštanja Tita, do farbanja autobusa: Kako je tekla Šapićeva neumorna borba protiv komunizma 1Foto: BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV

Borba protiv komunizma Aleksandra Šapića zvanično traje već više od pola godine, odnosno, od kraja februara ove godine. Gradonačelnik Beograda je za nešto više od šest meseci vodio bitku protiv svih znamenitih komunista koji su već više decenija pokojni.

Najzapaženiji je svakako bio Šapićev napor da se iz Kuće cveća izmesti grob Josipa Broza Tita u Kumovrec, koji je podelio mišljenja funkcionera vladajuće koalicije, a zvanično je prekinut kada je Aleksandar Vučić rekao da do izmeštanja sigurno neće doći.

U istom periodu aktuelni gradonačelnik je planirao i da zatvori Muzej Jugoslavije i da ga pretvori u „muzej srpske istorije“, potpuno ignorišući činjenicu da je i Jugoslavija deo naše istorije.

Ipak, svoju borbu protiv komunizma i komunista Šapić je započeo krajem februaru kada je srušio fontanu na Trgu Nikole Pašića, koji se prethodno zvao Trg Marksa i Engelsa, uz reči da je srećan što simbol grada nije više fontana koja se nalazila na trgu „koji je ime dobio po tvorcima komunističke ideologije“.

Dakle, on fontani vraća „izvorni izgled“, predkomunistički.

„Fontana će biti onakva kakva je bila kada je prvobitno rađen Trg Nikole Pašića ili tada kako se već zvao… Marksa i Engelsa… Samo ne znam kada je dobijeno to ime. Fontana će izgledati tako kako je izgledala od 1953. do 1985. Vraćamo joj izvorni izgled“, rekao je tada on.

Gradonačelnik je tada takođe i izjavio da on dobije ospice na pomisao o Marksu, Engelsu, Titu, komunizmu i boljševizmu, očigledno na pomisao Jugoslavije, na koju se on, na neki način, gadi, jer je to „upropastilo srpski narod od Drugog svetskog rata na ovamo“.

Nikakav problem mu nije da pristalice komunizma, u neku ruku i jugonostalgičare, naziva  „svakakvim izrodom“, ali i da pokreće ovu temu na događajima gde joj nije mesto.

Tako je na ovogodišnjem obeležavanju Oluje nakon polaganja venaca na Spomenik srpskim žrtvama stradalima u ratovima od 1991. do 2000. godine na prostoru bivše Jugoslavije u Tašmajdanskom parku rekao kako buduće generacije treba da budu učeni „pravoj istoriji“, šta god ona značila.

Ponovo je morao da iskaže svoju prekomernu mržnju prema komunizmu, pa je ljudima poručio da na taj dan treba da tugujemo u tišini i da završimo sa „prokletim komunizmom“.

Pored Tita, Šapić bi voleo da izmesti i Grobnicu narodnih heroja na Kalemegdanu, koja je godinama vandalizovana od strane desničarskih grupa, isključivo zbog toga što su u njoj sahranjeni narodni heroji Jugoslavije; Ivo Lola Ribar, Ivan Milutinović, Moša Pijade i predratni komunista Đuro Đaković.

Njegova antilevičarska borba ne bi bila potpuna bez ekstremnog nacionalizma i konstantnog desničarenja.

Uz izmeštanje Titovog groba najavio je i podizanje spomenika Dragoljubu Draži Mihailoviću i to ni manje ni više nego na Terazijama. Istakao je da je to važno zbog pomirenja srpskog naroda.

Počasni pomen treba dobiti i genijalna ideja da na novoj Beogradskoj autobuskoj stanici ne bude natpisa na latinici, već samo na engleskom i ćirilici, zato što „ko ne razume ćirilicu zna engleski“, pa je latinica po njemu nepotrebna.

Juče je najavio i da će vozila javnog gradskog prevoza mlađa od dve godine ubuduće biti „nemanjićke“ plave boje, umesto soc-crvene, „koja nas je podsećala na kioske sa viršlama i jogurtom“, nekim čudom, nije rekao umesto crvene „komunističke“ boje.

Poslednja na udaru je Savska ulica – opet nema nikakve veze sa komunizmom – koju Šapić želi da preimenuje u Bulevar Kralja Aleksandra I Karađorđevića.

Juče je rekao da je izuzetno važno okupiti se i odati počast kralju Aleksandru I Karađorđeviću koji je ubijen u atentatu pre 90 godina u Marseju. Takođe se složio sa prethodnim govornicima da je da je ubistvo Aleksandra promenilo tok istorije srpskog naroda, a čije se posledice osećaju i danas. Naravno opet je počeo da priča protiv komunizma.

„Konsekvence se osećaju i danas, zbog čega će nam trebati mnogo više mudrosti, snage i jedinstva u budućnosti. Kralj Aleksandar je bio ujedinitelj, jer je razjedinjavanje srpskog naroda trajalo vekovima, dok je komunistički režim takvu stvar doveo do vrhunca“, istakao je Šapić.

Aktuelni gradonačelnik bi, kako stoje stvari, bio najsrećniji kada bi se u Beogradu izbrisao svaki trag komunizma i Jugoslavije, a verovatno nikog ne bi iznenadilo da u narednom periodu kaže da će naći Dražin grob.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari