Kako će Šapić da deli novac od novogodišnjeg vatrometa – udruženjima za zaštitu životinja ništa nije jasno

Ističu da je pirotehnika danas svima lako dostupna, i da to što jedne noći neće biti vatrometa na nekoliko gradskih trgova – nema nikakvog efekta.

Od novogodišnjeg vatrometa za sada su u Srbiji odustali Niš, Novi Sad, Beograd, a lokalne samouprave obećale da će novac namenjen za tu vrstu „nebeske zabave“ preusmeriti humanitarcima ili udruženjima za zaštitu životinja, o čemu je Danas već pisao.

Aleksandra Dudić, osnivač i predsednik nevladine organizacije „Solidarno za životinje i prirodu Beograd“, kaže za Danas da su vatrometi i štetni i pogubni ne samo za životinje, već i životnu sredinu, stanovništvo, obolele , kao i decu sa autizmom, ali da su od vatrometa daleko opasnije petarde.

– Ne zna se šta je gore: da li vatromet koji će u centru grada pobiti određeni broj ptica, poplašiti određeni broj mačaka i pasa ili petarde koje pucaju sa svih strana nevezano za doba dana ili praznike. Nikome nije prijatno kad ispred vas pukne petarda, a dešava se da ih bacaju ljudima u ulaze i to je zaista jaka detonacija. Upotreba pirotehničkih sredstava je kažnjiva Zakonom o javnom redu i miru te treba insistirati na tome – navodi naša sagovornica.

Ona dodaje da je poslednjih godina bilo dosta primera povrede dece i životinja upravo zbog petardi. Među poslednjima navodi slučaj iz Zaječara gde su deca petardama raznela glavu psu. Priseća se i psa iz Beograda, od pre više godina, kome je razneta vilica petardama.

– Da je država ozbiljno zainteresovana, kao što kažu, za dobrobit životinja da se ni životinje ni ljudi ne uznemiravaju vatrometima, i da to nije samo bio jedan od predizbornih trikova ona bi već, pre svega,  trebalo da preduzme mere preventive u smislu da je već zabranila uvoz pirotehničkih sredstava, da ne pričamo o njihovom sumnjivom kvalitetu. Pa bi onda pozatvarala sve te prodavnice pirotehničkih sredstava, jer nema potrebe za time ili eventualno ograničila kupovinu uz odgovarajuće dozvole, isključivo pravnim licima koja snose odgovornost za upotrebu, a ne da svako, kako kome padne na pamet, koristi i puca kao da nam nije bilo dovoljno bombi i rata – ističe Aleksandra Dudić.

Istovremeno, i predsednica udruženja Help Animals Zlata Korjenović smatra da treba da postoji zabrana korišćenja pirotehničkih sredstava, jer to što lokalne samouprave neće puštati vatromet ne znači ništa.

– Vatrometi su najmanje škodili životinjama, daleko više škodi to što građanji bacaju po dvorištima petarde i ostalu pirotehniku. Ja imam slučajeve uginulih životinja i to veliki crni šnaucer je dobio srčani udar. Zečevi, recimo, masovno umiru od tih petardi. Najviše zečeva je stradalo i za vreme bombardovanja, preko tri miliona zečeva je u Srbiji tada uginulo od straha. danas su zečevi, takođe, kućni ljubimci – ističe Zlata Korjenović za Danas.

Hoće li novac od vatrometa završiti u pravim rukama?

Društvima i udruženjima koja se bave zaštitom životinja nije jasna ni poruka predsednika Privremenog organa Grada Beograda Aleksandara Šapića koji je nedavno izjavio da će novac iz gradskog bužeta koji je bio predviđen za novogodišnji vatromet, a o čijoj cifri nije govorio, biti uplaćen organizacijama i udruženjima koja se bave zaštitom životinja.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Danas (@danas.rs)

– Samo pod uslovom da lepo, transparetno objavi o kojoj cifri se radi i koja su to društva koja su registrovana da brinu o životinjama, dakle koja imaju registrovana prihvatilišta. Takva su, ja mislim dva, tri u Beogradu. Nama se niko nije obratio. Verovatno će dobiti novac neka organizacija koja nema direktan kontakt sa životinjama nego se bavi samo projektima – ističe predsednica udruženja Help Animals.

I Aleksandra Dudić iz organizacije „Solidarno za životinje i prirodu Beograd“ pita da li će biti javne raspodele, jer su u pitanju državna sredstva.

– Na osnovu čega će Grad vršiti raspodelu, koji su to kriterijumi i da li će objaviti neki konkurs ili poziv udruženjima ili ona treba sama da se prijave. Kako to tek tako – pita Dudić.

Smatra da ta sredstva zaslužuju da dobiju udruženja koja do sada nisu imali kaznenih mera u smislu, recimo, zatvaranja prihvatilišta za životinje, kao i fizička lica koja brinu o velikom broju napuštenih životinja, a koja nemaju dovoljno sredstava.

– Da kažem odmah, meni ne trebaju nikakve donacije niti bih se prijavljivala. Brinem o 15 životinja i iz svog iskustva mogu da kažem da me skupo koštaju, jedno par stotina evra mesečno, ali to je moj problem, ja sam to birala i odlučila. Kad odete kod veterinara – “dobar dan – 50 evra”, a toliko je životinja da sigurno bar jednom odem. Da ne pričamo o ceni hrane za životinje, za mačke je skuplja nego za pse. Hoću da kažem da postoje udruženja sigurno kojima je pomoć potrebna – navodi naša sagovornica.
Bavi se, kako naglašava, isključivo sistemskom zaštitom životinja koja se, pre svega, zasniva na toj institucionalnoj borbi i pokušajima saradnje sa državnim organima, opštinskim, tužilaštvima…

– Borimo se da primenom postojećih propisa zaštitimo životinje a to nije samo Zakon o dobrobiti životinja i Zakon o veterinarstvu i pravilnici to su i drugi zakoni kao što su Zakon o stanovanju, Zakon o javnim nabavkama, a ima dosta zloupotreba – dodaje ona.

Veterinar o uticaju vatrometa i petardi na životinje

Veterinar Aleksandar Milojković potvrđuje za Danas da vatrometi utiču na životinje, “ali ništa strašnije nego grmljavina”. Veći rizik po bezbednost kućnih ljubimaca vidi u petardama.

– Iz mog iskustva, najveći problem smo imali sa petardama. Jeste da se neki psi uplaše od vatrometa, ali petarde, koje puknu u neposrednoj blizini, uplaše životinju, ona može da se otrgne, pobegne, povredi se. Naravno, nagli strah, ukoliko postoji, predisponirajući je faktor za klinička oboljenja srca, dakle može da bude triger za nešto, ali ne može izazvati samo po sebi, kao i kod ljudi. Hoću da kažem da vatromet i buka ne mogu sami po sebi da nanesu loše životinjama, samo mogu da pogoršaju već postojeće stanje. Tu su svakako i neposredne povrede od pirotehničke eksplozije, jer određen broj pasa kidiše na petarde uzima ih u usta, a određen broj ljudi namerno gađa životinje – navodi ovaj veterinar na osnovu iskustva iz ordinacije.

Milojković ukazuje da je pre desetak dana objavljena zajednička izjava nekoliko stručnih udruženja unutar Evropske unije koju su potpisala velika imena veterinarske medicine, a u kojoj je, kako navodi, dokazano da sve priče o tome kako smiriti kuče lekovima za Novu godinu nisu tačne.

– Samo treba da se puste životinje da pregrme taj stres same od sebe. Sres kod životinja traje koliko kod traje buka. Dugotrajne posledice mogu da budu samo kod onih kod kojih već postoji oboljenje koje može da bude zakomplikovano stresnim reakcijama. Kod zdrave životinje neće biti posledica – tvrdi veterinar Aleksandar Milojković.