Saradnja protiv podela među muslimanima

Mahmud Ahmadinedžad, predsednik Irana, i Abdulah, kralj Saudijske Arabije, najavili su zajedničku borbu protiv sektaških podela na Bliskom istoku. Oni su svoju nameru obznanili nakon susreta u Rijadu, kakav se ne viđa baš često. Ahmadinedžad je po povratku u Teheran rekao da će dve države ustati protiv neprijateljskih zavera koje prete da podele muslimanski svet.
Susret se dogodio u vreme sektaških podela i napetosti između Saudijaca i Iranaca, kada je reč o njihovom odnosu prema događajima u Iraku i u Libanu. Saudijska Arabija, vodeća sunitska sila u regionu, i Iran, značajan predstavnik šiita, našli su se u savezništvima na suprotnim političkim stranama. Rijad je poslednjih meseci pokrenuo diplomatske napore da napravi ravnotežu rastućem uticaju Irana u Iraku, Libanu i na palestinskim teritorijama.

Kraj američke dominacije

Vašington – Napad na Irak paradokslano je poslužio da okonča diplomatsku dominaciju SAD na Bliskom istoku, rekao je Ričard Has, predsednik američkog Saveta za odnose s inostranstvom i bivši zvaničnik Stejt departmenta. „Po završetku Hladnog rata, i napada Iraka na Kuvajt, SAD su skoro 20 godina uživale istorijsku prednost u regionu. Sada, međutim, imamo nešto suštinski drugačije“, smatra Has, i dodaje da će Vašingtonu ubuduće biti teško da oblikuje situaciju. On je kazao da će situacija na Bliskom istoku biti komplikovanija.

Zvanični Rijad izdao je saopštenje o razgovorima juče ujutro, nedugo nakon što je Ahmadinedžad otputovao u Iran. „Dvojica lidera zaključili su da je najveća opasnost koja sada preti muslimanima pokušaj širenja sukoba između šiita i sunita, i da treba uložiti napore da takvi pokušaji budu sprečeni“, navedeno je u saopštenju. Ahmadinedžad je, prema navodima medija, podržao saudijske pokušaje da umire situaciju u Libanu i razreše tamošnju političku krizu.
U poslednje vreme pojačani su kontakti između Saudijske Arabije, koja je uticajna među libanskim sunitima, i Irana koji podržava Hezbolah i Siriju. Dvojica lidera istakla su i značaj palestinskog jedinstva i potrebu da budu očuvani integritet i nezavisnost Iraka. „Imali smo sveobuhvatne razgovore o Iraku i Palestini. Imamo zajedničke poglede“, rekao je Ahmadinedžad posle razgovora.
Iranski lider je, takođe, rekao da je u njegovom razgovoru sa kraljem bilo reči o „neprijateljskim zaverama čiji je cilj podela islamskog sveta“, i da su se Saudijci pridružili iranskim osudama takvih nastojanja. „Iran i Saudijska Arabija protive se dominaciji neprijatelja i njihovih zavera u ovom regionu. Pokušali smo da osmislimo neke mere čiji je cilj sprečiti neprijatelje da naude muslimanskom svetu i pokvariti njihove planove“, rekao je Ahmadinedžad.
Poseta iranskog lidera Rijadu usledila je u vreme sve jačih pritisaka Zapada zbog odbijanja Teherana da obustavi program obogaćivanja uranijuma. SAD optužuju najviše predstavnike iranske vlade da snabdevaju oružjem šiitske ekstremiste u Iraku. Moć Irana narasla je nakon što je SAD uklonila njegova dva najveća neprijatelja: talibane u Avganistanu, i režim Sadama Huseina u Iraku.
Šiitski saveznici Irana sada su dominantna sila u Iraku, dok se uticaj Teherana sve više širi u Libanu i na palestinskim teritorijama. Sunitske države poput Jordana i Saudijske Arabije uspon Irana posmatraju sa izvesnom zebnjom. Razgovori Saudijaca i Iranaca imaju smisla, jer nije u interesu njihovih država da se rivalstvo šiita i sunita u regionu otme kontroli. Naprotiv, činjenica da se susret Ahmadinedžada i kralja Abdulaha odigrao uoči multilateralnog skupa o Iraku govori da je regionu potrebna neka vrsta novog razumevanja.