Saradnja Volstrita i Atine pod lupom

Grčka je u pokušaju skrivanja stvarnog duga partnera našla u najvećoj američkoj investicionoj banci, koja je izdavala CDS-ove, kojima je dolarske obveznice Grčka menjala za evre po netržišnom kursu, zbog kojeg će pri dospeću za 10 ili 15 godina morati platiti izdašnu premiju, tvrde upućeni. Kako nije reč o klasičnom zajmu, Grčka je novo zaduživanje vrlo lako uspela sakriti od Eurostata i Evropske unije, pa je statistička slika o stanju grčke ekonomije bila službeno znatno bolja od stvarnog stanja. Tako je skrivena službena brojka o deficitu ove države, koja prema kriterijima iz Mastrihta ne sme preći tri odsto, iako je u grčkom slučaju stvarna brojka u 2009. dostigla 12 odsto.

Predsednik Federalnih rezervi Ben Bernanke rekao je juče pred Kongresom da „Rezerve čekaju odgovore na brojna pitanja vezana za Goldman Saš i druge kompanije i njihove aranžmane sa Grčkom“. I komisija koja vodi istragu, tvrdi Bernanke, zabrinuta je povodom toga kako su derivati – finansijski instrumenti koji su uglavnom neregulisani i ne trguje se njima na javnim tržištima – doprineli problemima u Grčkoj. „Očigledno, uz upotrebu ovih instrumenata na način koji destabilizuje kompaniju ili zemlju jeste kontraproduktivno“, kaže Bernanke.

Ne želeći da komentarišu navode o njihovoj umešanosti u ekonomske nedaće Grčke, direktor Goldman Saša Džerald Korigan samo je rekao da sve što je radila ta kompanija bilo je u skladu sa pravilima. Podsećanja radi, u saopštenju od 21. februara, iz ove kompanije je saopšteno: „Grčka vlada je tvrdila, (i mi smo se saglasili) da su ove transakcije u skladu sa principima statističke agencije EU – Eurostat“.

Grčke ekonomske nevolje već nedeljama gotovo parališu svetska tržišta, a ti problemi izazvali su i masovne proteste radnika na ulicama Atine u znak protesta zbog budžetskih kresanja i mera štednje vlade. Kao znak ozbiljnih izazova sa kojima se nacija suočava, grčki zvaničnici otkazali su juče planirano putovanje u SAD i Aziju, koje je imalo za cilj privlačenje novih investitora kojih u poslednje vreme manjka ovoj zemlji. S druge strane, EU uslovljava pomoć Grčkoj i traži od nje da najpre razvije plan za smanjenje deficita do 16 maja, što dodatno jača pritisak na grčke lidere.

„Čak i ako uspeju da smanje deficit na nulu, uz kamatnu stopu od 6.5 odsto i u najboljem slučaju stope rasta od nule, grčki dug i dalje će biti na eksplozivnom nivou“, kaže Miranda Ksafa, bivša članica borda u Međunarodnom monetarnom fondu. „Smatram da oni sada ne mogu da prikupe sredstva sa tržišta“.

Grčka već godinama trpi veliki deficit, i sve do sada je izgledalo da će joj se velike banke naći pri ruci da joj pomognu. Goldman Saš je još 2000. i 2001. pomogao Atini pozajmicom od nekoliko milijardi dolara da maskira svoje oskudne finansije stvaranjem derivata koji suštinsku transformišu pozajmice u valuti kojom se trguje u Grčkoj.

Goldman Saš nije jedina banka koja je snabdevala derivatima neku zemlju u cilju smanjenja deficita. Krajem 1990-ih JP Morgan Čejs pomogao je Italiji da popuni rupe u budžetu po povoljnom kursu. U zamenu za to, Italija se obavezala na buduća plaćanja koja neće biti evidentirana kao obavezna.

Sve veća zabrinutost oko ovakvih transakcija dovela je do toga da su investitori sada više nego ikad neodlučni i sumnjaju u sposobnost vlade da brzo obezbedi desetine miliona evra finansijskih sredstava neophodnih da se spreči konačan krah.