Šarčević: Dajte mi pare i ljude za brz razvoj

Faktor koji nismo sagledali, a koji će to stanje popraviti jeste normativ prostora, koji treba da se uradi paralelno sa mrežom škola. Po starim normativima, koji datiraju još iz osamdesetih godina, učionice imaju po 80-90 kvadratnih metara, a sada je standard 50 do 60, u zavisnosti od broja đaka. Pregrađivanjem i adaptacijom se može dobiti više manjih učionica kako bi deca pohađala nastavu u jednoj smenu – kaže za Danas Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

On nije želeo da licitira brojem škola u kojima bi rad u jednoj smeni mogao da se organizuje već od naredne školske godine, napominjući da se budžetom moraju predvideti sredstva za adaptacije školskih objekata. Ističe da redosled koraka u uvođenju jednosmenskog rada treba da predvidi nova strategija obrazovanja od 2020. do 2030. godine. Šarčević navodi primer škole u Ražnju, u čijem centralnom objektu ima 250 đaka, 36 pohađa nastavu u objektima u šest sela, a tri seoske škole su zaključane jer nema učenika. Kaže da nije pedagoški opravdano da postoje škole sa jednim đakom, te da će u izradi nove mreže u prvom planu biti interes učenika, a ne da sela ne ostanu bez škola.

* Reforma prvog i petog razreda osnovne škole i prvog razreda gimnazije počinju od naredne školske godine. Uveliko se rade zakon o finansiranju visokog obrazovanja, naučnoistraživačkoj i inovacionoj delatnosti, kao i pravilnici koji prate nove zakone. Šta će još biti na dnevnom redu u narednim mesecima?

– Napravićemo tim koji će se baviti osiguranjem škola, jer nam je požar u Gimnaziji u Kragujevcu pomogao da sagledamo zašto neke lokalne samouprave plaćaju osiguranje škola, a neke ne. Prvi put će se uvesti red u pedagoškom radu učeničkih domova, pravimo novu mrežu domova, i to prema potrebama, jer postojeća nije dobra. To pitanje mora da se reši ako idemo ka obaveznom srednjem obrazovanju. Radićemo novu strategiju, a iz postojeće ćemo preuzeti samo rešenja koja imaju smisla. Ljudima koji su tu strategiju radili deljeni su veliki honorari, mi para za to nemamo, ali su mnogi spremni da učestvuju.

* Najavljivali ste smene direktora škola. Koliko je dosad razrešeno?

– Za neke su postupci u toku, a neki su se izvukli. Ali su se na spisku pojavili novi. Istražujemo njihova savezništva sa savetnicima iz školskih uprava, jer smo ukrštanjem podataka došli do saznanja da su pravili više odeljenja po generaciji nego što je dozvoljeno, slali su prevodnice, a te dece nije bilo, prijavljivali su da veći broj učenika radi po individualnom obrazovnom planu nego što je to zaista slučaj. Ima primera segregacije romske dece, što ne sme da se radi… jednom rečju radili su sve što im je palo na pamet. Našli smo primer da je učitelj postavljen za psihologa, u biblioteci rade svi kojima nedostaje fond časova… To više neće smeti da se događa. U biblioteci će morati da rade ili oni koji su završili taj smer na Filološkom fakultetu, a ako ih nema, nastavnici srpskog ili eventualno stranog jezika. Preračunavamo koliko je psihologa i pedagoga nestalo lošom politikom. Svim direktorima za koje smo utvrdili da nisu radili po zakonu smo poslali upozorenje da su razotkriveni i opomenuli smo ih, a sledeći put idu smene.

* Utisak je da više pretite nego što smenjujete. Šta se dogodilo sa četiri direktora koji su bili u proceduri za smenu zbog nasilja?

– Neki su se izvukli, jer nismo imali dokaze da bismo priču izgurali do kraja.

* Kako mogu da se izvuku? Ima li sprege sa inspekcijom?

– Ne, inspekcija sada dobro radi. Desilo se da su u međuvremenu neki ljudi promenili iskaze, sve se „ispeglalo“ pa ispada kao da se ništa nije dogodilo.

* Utisak je i da u školama vlada haos kad je reč o izboru direktora. Zaposleni u školi u Šapcu štrajkuju nedeljama, u Vojvodini su se žalili što Ministarstvo kasni sa imenovanjem vršilaca dužnosti. Da li je situacija kao recimo u Šapcu pravilo ili izuzetak?

– Od 1.751 škole u Srbiji, imate jedan ili dva slučaja, prema tome to su izuzeci. Ima mnogo primera da ja ne znam koga da imenujem, jer su ponuđena podjednako loša rešenja. Sada pokušavamo u saradnji sa školskim upravama da škole sačine spiskove neutralnih ljudi koji bi mogli biti imenovani za vršioce dužnosti ako dođe do takvih situacija. Imate škola gde nijedan kandidat ne ispunjava uslove i jednostavno nemate koga da izaberete, a u drugim je po četiri-pet kvalitetnih. U čemu je problem da takvi odu u susedne škole i poprave stanje? Ja sam problem mnogim predsednicima opština koji škole smatraju svojom prćijom i hoće da uguraju svoje ljude, ali to ne dozvoljavam. Dok ne vidim kakve kompetencije neko ima, neće dobiti moju saglasnost.

* U nedavno objavljenoj anketi ste najlošije ocenjen ministar, a premijerka Ana Brnabić je najzadovoljnija Vašim radom. Kako to komentarišete?

– Ali sam takođe u drugim novinama dobio najveću ocenu. To me ne pogađa ni u jednom ni u drugom slučaju, jer je pitanje šta se vrednuje i u odnosu na šta. Premijerka voli obrazovanje i zna koliko radim. Lično sam zadovoljan šta smo postigli za godinu i četiri meseca. Teško je objasniti javnosti da ne mogu očekivati brz razvoj u uslovima ekonomske konsolidacije i MMF-a na grbači. Brzi razvoj znači: dajte mi pare i ljude. Sve što sada radimo su mehanizmi koji ne postoje nigde. U svetu se podrazumeva da će direktor postupiti po zakonu. Paušalne analize i društvene mreže me ne zanimaju, imam jasan plan šta treba da se uradi i od toga ne odustajem.

* Iako imate dobar odnos sa premijerkom, niste uspeli da izdejstvujete bonus za zaposlene u obrazovanju.

– Sindikati mašu sporazumom kojim su izašli iz nekog štrajka i koji su potpisali bivši ministri Srđan Verbić i Kori Udovički. Mnogo puta išao kod ministra finansija i razgovarao sa Anom Brnabić dok je bila ministarka… da imam te pare, ja bih dao prosvetnim radnicima. Ali treba imati na umu da prosveta sebe nikad nije racionalizovala, nije se radila nikakva optimizacija. Sindikati vrlo dobro znaju o čemu pričam.

* Da li će se reforma gimnazija svesti na uvođenje dva izborna predmeta?

– Naravno da ne. Prisetite se šta piše u zakonu – da prestaje učenje sadržaja, da se rade međupredmetne kompetencije, povezivanje gradiva. Pre nego što smo započeli reformu pitali smo zaposlene u gimnazijama za mišljenje i oni su rekli da nisu za krupne promene, već delimične. Izbornim programima idemo u susret međunarodnoj maturi. Planirana je promena ukupnog ambijenta, učenja i rada u gimnazijama. Program državne mature je objavljen, ona će se u punom obimu primeniti školske 2020/21. godine, a u međuvremenu će biti nekoliko probnih testiranja. Prvo sledi 2018/19. godine.

* Kada će biti objavljeno ko će moći da predaje izborne programe i kako ćete izbeći opasnost da oni služe za dopunu fonda nastavnicima, kao što se to desilo sa izbornim predmetima u osnovnoj školi?

– Vrlo precizno ćemo definisati ko može da predaje svaki od izbornih programa i savetovaćemo da se radi multidisciplinarno gde god je moguće. Ako je reč o održivom razvoju, logično je da za deo o ekologiji budu angažovani geograf i biolog, a za ekonomski profesori iz ekonomskih škola koji nemaju pun fond.

* Ali ako direktor škole bude određivao koga će da angažuje, opet će se svesti na dopunu fonda ili će časove da daje miljenicima. Kako ćete to da kontrolišete iz Nemanjine?

– Postoji 17 školskih uprava i svaka je zadužena za pedesetak škola. U Srbiji sve mora da se kontroliše. Čemu služe saveti roditelja, učenički parlamenti…

* Kako roditelj može da kontroliše kome je direktor dodelio časove?

– Tako što mu dete neće postići očekivane ishode u tom programu. U spoljašnjem vrednovanju rada škola merićemo ishodne rezultate, ako ih škola nije postigla, onda nešto nije u redu. Pri kraju je izrada alata koji će značajno popraviti učešće roditelja u radu škola, kroz ankete koje će popunjavati više puta u toku školske godine.

* Jeste li svesni da su Vas u nekim školama ismevali kada ste nakon talasa nasilja po obrazovnim ustanovama poslali precizno uputstvo da se održe sastanci i da se utvrde kritične tačke gde bi moglo doći do ekscesa?

– To govori o njima a ne o meni. Ovde imate takav tip ponašanja da će osam od deset ljudi da smisli rupu na saksiji. Zato smo počeli licenciranje od najboljih direktora, koji treba da budu primer. U prosveti imate jedan broj ljudi koji dobro rade, oko 20 do 30 odsto možemo različitim mehanizmima da nateramo da bolje rade, a ostalo treba da se promeni. Pitanje je da li mi imamo kadrove koji bi zamenili postojeće. Kad je u prosveti rađena selekcija ljudi?

Nikada.

– Tačno, ali zašto bih ja ulepšavao nešto što nije lepo samo po sebi. Sada se očekuje od Ministarstva koje je loše ocenjeno da na brzinu menja nešto što je zacementirano. Ponavljam, za godinu i četiri meseca smo napravili mnogo koraka, ali rezultati ne mogu biti brzo vidljivi. Ali će se desiti doslednom i svakodnevnom primenom zakona, promenom načina rada u školama i obukama direktora i 78.000 zaposlenih. Jedno je sigurno, neću odustati ni od jedne teme koja je u Ministarstvu otvorena.

Uskoro izbor NPS

* Kada će biti formirani Nacionalni prosvetni savet i Nacionalni savet za visoko obrazovanje?

– Predlozi za imenovanje Nacionalnog prosvetnog saveta su poslati Vladi, a očekujem da izbor Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje bude završen do kraja februara.