Šarčević naložio kažnjavanje štrajkača

Ministar prosvete Mladen Šarčević uputio je dopis direktorima u kojem ih podseća da zaposleni u obrazovanju imaju pravo na zakonski štrajk sa minimumom procesa rada (čas od 30 minuta), a da oni koji su „u štrajku suprotno zakonu nemaju pravo na zaradu za vreme trajanja potpune obustave rada“. Šta to konkretno znači juče nismo dobili odgovor u Uniji sindikata prosvetnih radnika, čija predsednica Jasna Janković čeka naredni korak prosvetne vlasti.

U školama različito tumače Šarčevićev dopis – jedni kažu da prosvetarima koji 31. marta nisu držali nastavu može da se oduzme dnevnica, koja u proseku iznosi između 1.800 i 2.000 dinara, drugi tvrde da su oni ipak deo vremena proveli na radnom mestu, jer u osmočasovno radno vreme ne ulaze samo časovi neposredne nastave sa đacima.

– Ovako kako je napisan, taj dopis ne može da bude osnova da se prosvetnim radnicima koji nisu držali nastavu ekspresno smanji plata. Direktori koji bi se na to odlučili i sami bi prekršili zakon, a zaposleni kojima bi izrekli novčanu kaznu bi mogli da ih tuže i dobiju na sudu. Po zakonu, direktor je dužan da pokrene disciplinski postupak za utvrđivanje odgovornosti radnika koji su učestvovali u nezakonitom štrajku, što spada u težu povredu radne obaveze zaposlenih. Za to se može izreći novčana kazna. Zaposleni ima pravo da se žali školskom odboru i tek kada on potvrdi ili odbaci odluku direktora, može da se umanji plata – objašnjavaju za Danas u pravnoj službi jedne škole.

Drugi problem na koji ukazuju pojedini direktori je to što Ministarstvo nije objasnilo šta će biti sa prosvetnim radnicima koji su 31. marta bili u zakonskom štrajku, odnosno držali su skraćene časove. Prema podacima Ministarstva, u 124 škole su časovi trajali po 30 minuta, a nastava je delimično ili potpuno bila obustavljena u 84 obrazovne ustanove. S druge strane, Unija sindikata tvrdi da su, od 400 škola u štrajku, 144 bile u potpunoj obustavi, iz čega se pretpostavlja da su ostali radili skraćeno. Zakon predviđa da se prosvetarima koji su u zakonskom štrajku plata umanji za vreme za koje nisu radili, ali to u Šarčevićevom dopisu nije navedeno.

U školama zameraju ministru i što nastavnicima nije pružio mogućnost da nadoknade izgubljene časove već je direktore stavio u poziciju da kazne štrajkače bez vođenja disciplinskog postupka, na šta po zakonu nemaju pravo. 

Istorija se ponavlja

Ovo nije prvi put da prosvetna vlast pribegava kažnjavanju. Na takav način je bivši ministar Srđan Verbić ugušio višemesečni protest u školama tokom školske 2014/15. godine, čiji je epilog sporazum o rešavanju spornih pitanja sa sindikatima. Upravo činjenica da Vlada odbija dve godine da ispuni taj sporazum bila je neposredan povod za Unijin štrajk.