U Srbiji je počeo novi ciklus PISA testiranja u kojem učestvuje više od 8.000 petnaestogodišnjaka iz 222 škole. Ministar prosvete Mladen Šarčević posetio je danas Farmaceutsko-fizioterapeutsku školu, koja je prva beogradska škola u kojoj je rađeno testiranje.
On očekuje izvestan napredak u odnosu na prehodni ciklus, odnosno “da uđemo u zonu zemalja sa srednjim rezultatima”.
Ministar je naglasio da će velike promene biti vidljive u sledećem ciklusu istraživanja, jer će tada sistemski zakoni početi da “donose plod”. Podetio je da od jeseni startuje učenje po reformisanim programima u prvom i petom razredu osnovne škole i prvom razredu gimnazije, u kojima je akcenat na ishodima i primeni stečenih znanja, što, kako je rekao, PISA meri.
Na pitanje Danasa na osnovu čega očekuje napredak ako reforma tek počinje, Šarčević je rekao da je urađeno dosta, da je u testiranju osmaka na završnom ispitu povećan broj otvorenih zadataka, kao i da se radi na uvođenju finansijske pismenosti. Na naš komentar da će naredni ciklus “promašiti” generaciju koja će učiti po reformisanom programu (testiranje će 2021. u najvećoj meri raditi sadašnji učenici šestog razreda) savetnica ministra Gordana Kosanović je ukazala da su obuke za drugačiji način rada prošli nastavnici koji neće predavati samo učenicima u refomisanim razredima već i onima koji uče po važećim programima.
Ona je rekla da je PISA testiranje indikator kvaliteta obrazovnog sistema i da se, osim testiranja čitalačke, matematičke, naučne i finansijske pismenosti, učenici popunjavaju i upitnik, čijom analizom zemlje učenice dobijaju brojne korisne podatke koje mogu da koriste za donošenje obrazovnih politika – od toga šta utiče na učenička postignuća, kakva je motivacija učenika, da li su zadovoljni radom nastavnika, kakav je školski etos…
U ovom ciklusu PISA istraživanja učestvuje oko 80 zemalja sveta, a rezultati će biti saopšteni početkom decembra naredne godine.
Logika
Učenici Farmaceutsko-fizioterapeutske škole koji su rešavali PISA testove kažu da zadaci nisu bili teški, ali da su drugačiji od onoga što rade na časovima. Objašnjavaju nam da se od njih tražilo razumevanje teksta i da se “zadaci odnose na stvari iz svakodnevnog života”. Navode primer zadataka iz matematike, u kojima se tražila logika, a ne računanje. Zadovoljni su jer su, kako kažu, imali priliku da u testovima napišu svoje mišljenje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
