Šarčević: Petnica je čardak ni na nebu ni na zemlji

On napominje da se još kao ministar zalagao za pomenuto rešenje, da je više puta o tome razgovarao i sa tadašnjim direktorom Istraživačke stanice Petnica Vigorom Majićem.

Šarčević podseća da su počeci Petnice vezani za 80-godine prošlog veka kada su širom bivše Jugoslavije nastajale istraživačke stanice.

– Petnica je jedina preostala kao relikt iz perioda 90-ih, kada su pogašene takozvane društvene organizacije, a neka inercija saradnje sa školama je postojala. Ja sam pokušao Petnicu da uvedem u sistem kada je donet Zakon o nauci i istraživanjima, u kome su istraživački centri prepoznati, ali samo njihova naučna komponenta, ne i obrazovna. Nemamo u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ono što bi trebalo da se zove centri za promociju obrazovanja i nauke. Pre tri godine kada je otvoren centar u Tršiću, pokušao sam da uvedem Petnicu u sistem, ali su oni tada iz kabineta premijerke dobili ekskluzivno pravo na pet godina da kao grupa građana vode Petnicu na način kao što postoji godinama, što je bio pokušaj da se njima neke zasluge za narod ozvaniče. Država je uložila preko 12 miliona evra u Petnicu i ne može to da bude doveka grupa građana – smatra Šarčević.

On napominje da pregovori o petogodišnjem statusu za koji se Petnica izborila nisu išli preko Ministarstva prosvete i da on kao ministar nije dobio podršku za svoju ideju da se Petnica umreži u sistem budućih istraživačkih stanica. Reč je o modelu koji, kako dodaje, postoji u Portugalu, a koji podrazumeva otvaranje regionalnih istraživačkih stanica širom Srbije iz različitih oblasti, u čiji rad će biti uključene naučne i visokoškolske ustanove.

– Ja sam ukazivao da oni u Petnici nemaju tu pedagošku komponentu i da je kad deca borave u takvoj ustanovi najsrodnije da važe pravila koja postoje u učeničkim domovima, gde imate vaspitačku službu, dežurne noću i niz drugih procedura koje moraju da postoje u takvom kolektivu. Petnica je bila previše nadobudna ili slavna sama sobom da bi se time bavila, a vidite da se to loše završilo – kaže Šarčević.

O svemu je, kako kaže, već razgovarao sa Nikolom Božićem, naredno jutro nakon što je podneo ostavku na mesto direktora IS Petnica, a planira da se sastane i sa predsednicom UO Tanjom Adnađević.

– Božić je bio kod mene i ja sam mu predložio da u nekoj sledećoj iteraciji kad se završe izbori i budu doneti novi zakoni, a prema Strategiji treba da se menjaju zakoni o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, visokom obrazovanju i nauci, to bude jedinstvena prilika da se u sva ta tri zakona prepoznaju istraživački centri i da postoji jasna struktura – navodi Šarčević.

Na naš komentar da postoji bojazan da će država „staviti šapu“ na Petnicu, on odgovara:

– Država uvodi pravila, vi znate da sada pod ovim uslovima tamo ne može da uđe prosvetna inspekcija. Ko će da izvrši nadzor nad nepedagoškim činom ili radom? Zašto bi država „stavila šapu“, ako hoće da finansira ukupan rad Petnice? Redovno ćete čuti kuknjavu mučimo se, jurimo sponzore, a kad im kažete evo vam dovoljno novca da radite, ali da država ima kontrolu novca, oni to ne žele – ističe Šarčević.

On napominje da država nije imala uvid u rad Petnice, niti je postavljala članove Upravnog odbora.

– Oni su to sve izbegavali. Izbegavali su kontrolu novca, jer ako vi dobijete sponzorstva od ministarstava, kompanija i pride uzimate kotizaciju, niko ne zna koliki je to novac – ukazuje Šarčević.

Ističe i da će zamoliti Nikolu Božića da prenese svoje dragoceno iskustvo u formiranju novih istraživačkih centara, ali napominje da bi sva pravila koja za njih važe, trebalo da važe i za Petnicu, prevashodno zbog nadzora.

– Jer njima kad istekne rok od pet godina ne verujem da će iko pametan da im potpiše status koji je čardak ni na nebu, ni na zemlji. Taj ugovor može da se raskine i ranije, mislim da bi bilo mudro u sledećem budžetu pripremiti da budu deo sistema po modelu koji imamo u Tršiću i na koji način će raditi svi budući centri. Za sada ih smatramo centrima za promociju nauke, ali želimo da budu centri za promociju obrazovanja i nauke – navodi Šarčević.

Na naše pitanje da li je, ako Petnica ne pristane na ponuđeno rešenje, to put ka njenom gašenju bivši ministar kaže:

– Ako vi kao grupa građana aplicirate za imovinu kojom država raspolaže, kolika bi tu bila kirija, održavanje, materijalni troškovi…? Onda bi svaki fakultet mogao da kaže mi hoćemo da naplatimo, ali nećemo ništa sa državom. Onda kupite zgradu, uradite sve što treba, akredituje se i radite. Nije Petnica nastala od grupe građana, već je država dizala kredite i gradila je, a dala im je privilegiju zbog njihove uspešnosti. Ja nijednog časa neću da umanjim njihovu uspešnost u radu, ona je velika i mi sve druge stanice pravimo po uzoru na Petnicu, ali izostanak pedagoškog pristupa u toj priči se pokazao kao faul. Meni se ne sviđa kotizacija ako imate sponzore i bežite od zagrljaja finansijera, a obraćate se školama – kaže Šarčević.

Ćutanje

Nakon što je zaštitnik građana zatražio dodatne informacije Ministarstva prosvete po kom osnovu su finansirali rad Petnice, na osnovu čega su škole promovisali njihove programe i bile obavezane da pravdaju izostanke učenicima koji su polaznici petničkih seminara, u Ministarstvu za Danas ne žele o tome da govore. Samo su saopštili da podržavaju inicijativu da se uredi ova oblast i da će Zaštitniku građana odgovoriti u zakonskom roku od 15 dana. Predsednica UO Petnice Tanja Adnađević nije odgovorila na naše pitanje kako je regulisan odnos Istraživačke stanice i škola. Ona je, inače, posle ostavke direktora Nikole Božića zadužena za komunikaciju sa medijima.