Šarčević: Reforma ne vredi ako nismo normalni ljudi

Odgovarajući na pitanje kako će se sankcionisati neprimereno oblačenje učenika i nastavnika, on je rekao da sankcija nije uvek poput „batina i mečku nauči da igra“ nego da se više radi o preporuci.

„Veliki broj škola je to poslušao i smatra da je to normalno. Ako treba da uredite neku sredinu, a škola je svakako uređena sredina, gde vaspitna funkcija treba da se vidi i dođe do izražaja, to je samo jedan segment“, ukazao je Šarčević..

On je naveo da ne mora znači da će ovo pitanje biti rešeno u jednoj godini, navodeći kao primer da „Hrvati uvode elektronski dnevnik već pet godina, uz značajna sredstva EU od preko 280 miliona evra“, dok se u Srbiji to radi „skromnije“.
„Napali smo sve kompanije koje hoće da pomognu i krenućemo sa 200 škola“, precizirao je Šarčević

Ministar je potvrdio da je anketa napravljena i dodao da nije u pitanju uniforma već „unificirana odeća“, poput nekog duksa sa amblemom škole. On je dodao da u školi svakako ne treba dozvoliti zvonjavu mobilnih na času, ka i „da deca lepe žvake nekome u kosu, ili uznemiravaju, čak i biju nastavnike“.

„Što su deca manja, škola više utiče vaspitno-pedagoški, a ako roditelj podržava takvo dete, ako je on bahat, onda mora postojati lek i za to i da se sankcioniše takvo ponašanje. Ne možemo mi kažnjavati, ali možemo uticati da Ministarstvo rada donese ozbiljnije zakone o porodici, kao što se to dešava u drugim razvijenim zemljama. Ako vama dete ne dolazi na nastavu, treba da plaćatite kaznu za to“, poručio je ministar.

Odgovarajući na pitanje Danasa zašto i administrativnim radnicima sa IV stepenom nisu povećane plate, on je objasnio da “problem nastaje uvek kada se poveća minimalac” i dodao “kada bude neko usklađivanje u 2017. onda će se voditi računa da se ove druge strukture ne susretnu, da prvi stepen ne stigne četvrti. „Nije problem samo u prosveti, prosto, nemate alate”, naveo je Šarčević.

Upitan zašto nije razrešio direktore koji nisu odmah preuzeli tehnološki višak i nisu poštovali PKU i preporuke Radne podgrupe, ministar je za Danas izjavio da je to pitanje za školske odbore, kako je rekao, čija je dužnost po važećem zakonu da promene direktora. “Kad im ja pošaljem dopis, oni ga napadaju, čak i vređaju”, što po njegovim rečima, samo govori koliko je država dovedena do besmisla.

“Autonomija je osvojena tamo gde ne treba. Novi sistemski zakon predviđa da ministar to može interveniše ali da ne sme to da zloupotrebljava. Ovaj ministar želi da preuzme takvu odgovornost i, s druge strane, nije u pitanju samovolja i vlast, nego efikasnost, a u novom zakonu predviđamo autonomije ustanova kakve nikad nisu videle”, tvrdi ministar prosvete.

Šarčević je novinarima u Smederevu izjavio da je u toku izrada pravog plana upisa u srednje škole i fakultete i da se radi na izradi novog Zakona o dualnom obrazovanju.
Kako je rekao, Smederevo je 37. lokalna samouprava koja se uključila u taj poduhvat. On je poručio da će dualno obrazovanje imati posebno mesto u novom zakonskom okviru u ovoj oblasti i istakao da će novim zakonskim rešenjima biti uspostavljena jasna veza između dualnog obrazovanja u srednjim školama i na fakultetima.

„Paralelno sa tim radimo optimizaciju prostora u celoj Srbiji. Zbog bele kuge imamo neracionalnu mrežu osnovnih škola, nedostatke kapaciteta srednjih škola.. Drago mi je da su lokalne samouprave shvatile da bez organizovanog modela rada sa prosvetom ne može biti ni razvoja u privredi“, rekao je Šarčević i naveo da su u Smederevu videli da nedostaje“ona kopča” ka visokim i višim školama. Kako je naveo, “nedostaju tehnolozi, neka vrsta inženjera koje smo nekada imali, industrijski ili pogonski“, dodajući da je novi Zakon o visokom školstvu to predvideo, kao i studiranje uz rad.

Šarčević se, tokom današnje radne posete Smederevu, sastao sa gradonačelnicom, predstavnicima kompanija, uključujući i železaru Hestil Srbija, direktorima srednjih stručnih škola. Održao je i sastanak sa Aktivom direktora predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola Braničevskog i Podunavskog upravnog okruga, a potom posetio i dve srednje škole – Tehničku i Tekstilno-tehnološku i poljoprivrednu školu Despot Đurađ.