Šarčević skrajnuo Verbića

Kako saznaje Danas, radna grupa ima rok do 1. maja iduće godine da izađe sa radnom verzijom, a sam ministar najavio je da će se velika matura polagati na kraju školske 2018/2019. godine, odnosno da će na ovaj ispit izaći generacija učenika koja je sada u drugom razredu srednje škole.

U radnu grupu, kojom će predsedavati Dragica Pavlović Babić, sa Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta, imenovani su profesori Slobodan Grubačić, Darko Plećaš i Milan Jovanović, svi ispred Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, Aleksandar Baucal, sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, Biljana Stojanović iz Ministarstva prosvete, kao i savetnice ministra Nada Vuković i Dragana Milovanović. U delu javnosti imenovanje Nade Vuković se tumači kao sporno, s obzirom da je bila zaposlena kao akademska direktorka Obrazovnog sistema „Ruđer Bošković“, čiji je ministar vlasnik, a s druge strane, u radnoj grupi nema predstavnika, recimo, Zajednice gimnazija Srbije.
U „Ruđeru Boškoviću“ nam je potvrđeno da Vukovićeva nije više kod njih zaposlena jer je otišla u penziju, a u Ministarstvu prosvete nismo juče dobili odgovor da li je ona neformalna Šarčevićeva savetnica, s obzirom da je nema među imenima savetnika objavljenim na sajtu Ministarstva prosvete. Kako nezvanično saznajemo, Vukovićeva je na mesto u radnoj grupi došla ne samo kao Šarčevićeva bliska saradnica već i zbog dugogodišnjeg iskustva radeći upravo na programima međunarodne mature.

Iako je prvobitni predlog Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje bio da jedan od njihovih predstavnika bude Zorana Lužanin, bivša državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, Šarčević je, kako saznajemo, tražio njeno izuzeće, uz obrazloženje da predstavnici Saveta treba da budu iz reda članova tog tela.

Lužanin za Danas potvrđuje da je isključena iz radne grupe, napominjući da ministar ima pravo da imenuje koga hoće, ali kaže da je neprijatno iznenađena načinom na koji je to urađeno, jer joj je telefonom javljeno da ne dolazi na sednicu.

Član radne grupe nije ni bivši ministar prosvete Srđan Verbić, koga je Šarčević ostavio u Ministarstvu upravo da bi radio na konceptu velike mature. Verbić će, kako saznajemo, biti savetnik u radnog grupi, ali bez prava glasa.

Opšta, stručna i umetnička matura predviđena je Strategijom razvoja obrazovanja, a rokovi za njeno uvođenje više puta su produžavani. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisuje da ministar do kraja školske 2017-18. godine donese program mature, koja bi trebalo da bude i ulaznica za fakultet.

Ideja bivše prosvetne vlasti je bila da se velika matura uvodi postupno, kao što je to bilo sa završnim ispitom na kraju osnovnog obrazovanja i da se predložena rešenja najpre isprobaju na jednom univerzitetu, te da se cela priča razvija institucionalno, uz saradnju sa univerzitetima, a ne kroz projekte u koje bi bio uključen mali broj ljudi. Kroz jedan od ranijih IPA projekata urađen je početni koncept maturskog ispita, koji je i najnovijoj radnoj grupi poslužiti kao osnova za dalji rad. Oko kvaliteta tog dokumenta postoje vrlo oprečna mišljenja u stručnoj javnosti, ali i kritike da je potrošen veliki novac, a ništa nije urađeno u implementaciji velike mature. Zbog toga se sada s pažnjom prati kako će priča biti nastavljena, s obzirom da je za ove namene državi na raspolaganju četiri miliona evra iz IPA 2014.

U javnosti se stalno pominje da se univerziteti protive da velika matura zameni sadašnje prijemne ispite na fakultetima iz straha da će ostati bez prihoda koje im ta aktivnost donosi. Mediji prenose izjavu ministra Šarčevića da „ne može primarni uslov biti materijalni interes fakulteta, da se ne može ucenjivati, jer velika matura mora da bude kruna školovanja“.

– To je floskula koja se stalno provlači u medijima i na društvenim mrežama. Prihodi koje fakulteti ostvare od priprema za polaganje i samog prijemnog ispita su zanemarljivi. Pripremna nastava je uvedena jer su je pre 20 godina držali mnogi narodni univerziteti gde su bili angažovani profesori sa univerziteta, kod kojih su kasnije ta deca dolazila na prijemni.

Namera fakulteta kada su uveli pripremu nastavu je bila da je drži kvalifikovan kadar, ali da oni ne budu uključeni u samu organizaciju prijemnog ispita. Dakle, da se izbegne situacija da sastavljači zadataka za prijemni budu oni koji su držali pripremu nastavu. Onda je prilikom neke eksterne evaluacije neko iz Evrope rekao kako je pripremna nastava na fakultetima potencijalni izbor korupcije, a da fakultete niko nije pitao za razloge zbog kojih su je uveli – kaže za Danas Miodrag Popović, generalni sekretar Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

Otpor

Komentarišući otpor akademske zajednice uvođenju velike mature, Miodrag Popović kaže da neki fakulteti sumnjaju da proces selekcije neće biti dobar kao dosad, zbog čega žele da nad tim imaju