Šarčević: U planu osnivanje Nacionalnog fonda za nauku

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Sigurna sam da i pored sveopsteg haosa postoje timovi i pojedinci koji se bore za kvalitet. Njima treba odati svako priznanje i finansirati ih umesto 80% ostatka tzv. istrazivaca, parazita na projektima, a medju njima i nekih redovnih profesora koji samo upisuju reference u svoj CV i ne rade apsolutno nista. Da li ministar zna koliko stipendista koje je finansiralo njegovo ministarstvo ostaje na fakultetima? Veoma malo! Naime na fakultetima u unutrasnjosti se najpre zaposljavaju po liniji nepotizma, zatim jako losi istrazivaci sa jakom vezom ili politickom podrskom, najbolji ne. Najbolji cekaju, odlaze i ne vracaju se. Zasto istrazivaci sa prosekom 7.00 imaju sve beneficije i vecu platu od stipendista najboljih studenata? Izgubila sam 3 godine staza za vreme stipendiranja i fakultet me je uzasno iskoristio za drzanje nastave iako sam morala biti samo istrazivac. Cemu kvantifikovanje naucnog i nastavnog rada ako se diskreciono odlucuje za priijem za asistenta i docenta? Cemu silni pravilnici i statuti kada ni u jednom dokumentu ne pise da se na konkursu mora primiti najbolji kandidat? Sta radi sektor za razvoj naucnih kadrova kada ne zna gde su im stipendisti?

2. Nauka je u SFRJ razumno podržavana i finansirana. Poštovane su neke proporcije. Naravno, ozbiljna eksperimentalna nauka zahtevala je pojačano finansiranje u odnosu na teorijske discipline. I to je sve bilo prilično normalno i moglo se reći da postoji državna politika.
   90-te su bile očajne za naučni rad, svi gradjani su bili proskribovani, sankcije, vize su nam izdavali
   za ulazak do mesta konferencije uz vremensko odredjivanje minutaže. Ponižavani smo i napolju i ovde od kriminalizovanog establišmenta. Ništa se nije promenilo na bolje oktobarskim promenama, osim što su nanjvišu administraciju zaposeli nekli novi klinci, mnogo potpuno nekvalifikovanih. EU nam je zadržala sankcijski vizni režim mnogo duže od šefa- SAD, sa svim poniženjima i mukama.
   Nauka odsečena od sveta pretrpela je nemerljivu štetu. Kad su otškrinuli vrata, onda su se nametnuli novi partijski kadrovi, koji su menjali sve stranke od DS/DOS, pa sve do ovih sada. Ima ljudi koji su zaokružili ciklus od Jula do JULa, bez stida. Npr. naši dragi fizičari su u svakoj vlasti lobirali za sebe.
   Tako je npr. Institut za fiziku koji se ovde spominje za manje od 10 godina uspeo da se umnoži 4-5 puta, dok je kolega koji se šetao izmedju ministarstva, Brisela i Instituta, uspeo kao predstavnik države da kanališe većinu projekata koje sad ovaj ministar niotkuda srećan hvali, baš potpuno bezobzirno, pravo u svoj Institut u Zemunu, plus što je značajne resurse spoljnog porekla dodatno bacao pravo u svoj Institut.
   Čovek na čelu Ministarstva za ovakve poslove, ako bi bio savestan i brinuo o državi, a npr., ne razume se u svoj posao, najbolje bi bilo da npr preslika model finansiranja nauke iz neke normalne zemlje. Možda neke od severozapadnih članica EUnije u limesu.
   Svaka država treba da odredi i proporcije deobe budžeta po oblastima. Moguća su sva razumna odstupanja, ali da fizika dobija 10 ili 50 x više nego matematika, a pokazali smo da smo u najvažnijoj disciplini svetski respektabilni, to nikako ne valja, jer na kraju ni sve te fizičare neće imati ko da nauči ni matematiku koja im je najneophodnija, ni da koriste računare koje su prigrabili u daleko neproporcionalnim količinama i kapacitetima.
   itd.
   Loše, pa lošije, pa još lošije, vreme je da se i naš Titonik zaustavi u nekom dubokom mulju..