Rad u „Prvom maju“ smatram dragocenim iskustvom. Koliko bili teški uslovi za rad umetnika i nemogućnosti da kreativnost dođe do punog izražaja, taj rad je meni mnogo značio jer sam ispekla zanat. Mnogo je lakše maštati , ali je to iskustvo i konkretni rad u fabrici meni mnogo značio.
Rad u „Prvom maju“ smatram dragocenim iskustvom. Koliko bili teški uslovi za rad umetnika i nemogućnosti da kreativnost dođe do punog izražaja, taj rad je meni mnogo značio jer sam ispekla zanat. Mnogo je lakše maštati , ali je to iskustvo i konkretni rad u fabrici meni mnogo značio. Naime, dok stvarate model vi morate da razmišljate da će taj vaš model nositi veliki broj ljudi, da oni ali i vi budete zadovoljni. U isto vreme bio je i odgovornost i izazov- kaže Ana.
Ana je kreirala trikotažu. Radila je kolekcije za sezonu jesen-zima i proleće- leto za ovu poznatu konfekcijsku kuću.
-Kao autor modela imala sam nekoliko samostalnih revija, a bilo je i nekoliko revija koje je organizovao ‘’Prvi maj’’. Kao kreator ‘’Prvog maja’’ nastupala sam i na RTS-u. Moja prva revija je bila upravo na RTS-u. U isto vreme radila sam i kolekcije modela ručno pletenih džempera za preduzeće ‘’Piroteks triko’’ koje se tim poslovima vema uspešno bavilo. Sa jednom mojoj kolekcijom džempera i torbica’’Piroteks triko’’ je 1996. godine nastupio na Sajmu mode u Beogradu i tada sam kao debitantknija dobila Srebrnu košutu. To mi je puno značilo. Godinama sam s njima sarađivala jer su se oni bavili ručnim pletenjem i veliki broj pletilja je po mojim skicama kući plelo džempere- kaže Ana.
Ana je već nekoliko godina slobodni umetnik. Formirala je svoj Modni studio. Spojila je lepo s korisnim. Pošto je naučila ručno tkanje sada u svom studiju tka odevni tekstil.
-Od tog tekstila nastaju modeli, a manje i jednostavnije modele sama šijem- kaže Ana.
Njena posebna inspiracija je tradicija ovog kraja i ona u svojim kreacijama spaja moderno sa tradicionalnim.
– Prošlog leta u okviru Pirotskog kulturnog leta a na poziv Muzeja Ponišavlja imala sam veoma uspelu reviju svojih modela u dvorištu ove ustanove, ali i u enterijeru kuće iz 19. veka koja je sačuvala duh stare varoši. Uradila sam kolekciju koja je inspirisana upravo ovim ambijentom i tradicijom – kaže Ana.
Anine modele prošle godine videli su i učesnici Sajma turizma u Beogradu.
– Svi moji modeli se prodaju. Imala sam i pojedine narudžbine, ali to još nije zaživelo kako bih ja htela. Treba još mnogo da se radi da bih od toga mogla da živim. Za plasman modela potreban je veći centar, nastupi na revijama kao što je Fešen vik (Fashion week) u Beogradu ili nekim drugim manifestacijama. Postoje i specijalizovani butici za prodaju ručno rađenih proizvoda. Radim metražu i probaću da dođem do poznatih modnih kuća i da se povežem sa njima. Znam da mi je potreban jak marketing i na tome ću morati veoma ozbiljno da radim kako bih svoje modele plasirala do kupaca- kaže Ana Golubović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
