Iako se izbori za predsednika Francuske održavaju tek za osam meseci, a za skupštinu mesec dana kasnije, izborna kampanja je već uveliko počela. Sledeći višegodišnju praksu vladajuća UMP i glavne opozicione stranke – socijalisti (PS), Front levice koji čine komunisti i krajnje levice svih boja okupljenih oko Žan-Lik Melenšona i Nacionalni front (FN), čije je vođstvo od oca preuzela Marina le Pen – okupili su se prethodnog vikenda na sastancima, pretenciozno nazvanim „letnji univerziteti“.
Pre njih su se okupili Zeleni, a predstojećeg vikenda će im se pridružiti i Unija poslodavaca (Medef) sa svojim letnjim univerzitetom na kome će se raspravljati o politici i merama za suzbijanje ekonomske krize. Uticaj Medefa na politiku je značajan. Pred izbore 2007. izašli su sa knjigom „Potreba za prostorom“, koja je značajno uticala na izbore. Početkom januara izlazi „Potreba za prostorom br. 2“, koja se zalaže za strukturne reforme i federalizaciju Evrope, koje su 17. avgusta dogovorili Nikola Sarkozi i Angela Merkel.
Ovi sastanci su iskorišćeni gotovo isključivo za predizbornu kampanju. Šef države je zasada prepustio (naizgled) izbore svom UMP-u i generalnom sekretaru stranke Žan-Fransoa Kopeu, koji pokušava da učvrsti jedinstvo oko Sarkozija, kao jedinog kandidata na budućim izborima. UMP ukazuje da je na spoljno političkom planu Nikola Sarkozi umnogome poboljšao položaj zemlje delovanjem u Libiji i aktivnom ulogom u sirijskoj krizi. Na tom povećanom prisustvu Francuske na diplomatskom planu treba i ubuduće računati. Kada je o ekonomiji reč, UMP ističe da je predsednik Francuske usaglašenim predlogom za rešenje krize evrozone sa kancelarkom Nemačke učvrstio vodeću ulogu ove dve zemlje u Evropskoj uniji. Povećanje nezaposlenosti, siromašnih koji žive sa manje od 954 evra mesečno (13,5 odsto stanovnika Francuske), privredna stagnacija, budžetski deficit nalaze svoje „opravdanje“ u opštoj svetskoj krizi.
Levica, koja bi (jedino) mogla da ugrozi pobedu Sarkozija na predsedničkim i UMP na izborima za skupštinu podeljena je između Socijalističke partije (PS), Fronta levice Žan-Lik Melanšona i Zelenih čiji će kandidat na predsedničkim izborima biti Eva Žoli, kako je potvrđeno na letnjem univerzitetu ove stranke. Pored toga PS će na stranačkim izborima 9. oktobra izabrati svog predsedničkog kandidata. Prema ispitivanjima javnog mnjenja Fransoa Oland ima najviše izgleda da se u aprilu 2012. suprotstavi Sarkoziju na izborima za predsednika. Međutim, šest kandidata PS za predsednika države ne uspevaju uvek da prikriju međusobne sukobe i neslaganja. Martina Obri, generalna sekretarka stranke pokušava da nadoknadi zaostatak za Olandom pitajući indirektno, ali ipak dovoljno jasno članstvo „kako može da rukovodi zemljom čovek (Oland) koji nije mogao da vodi stranku“. Ni drugi kandidati socijalista za predsednika – Segolen Roajal, Arno Monteburg, Manuel Valis i Mišel Baje – ne odustaju od sukoba i podela kako bi privukli pristalice da glasaju za njih na stranačkim izborima.
Bez sumnje, afera Dominik Stros-Kana i sobarice hotela Sofitel, Nafisatu Dialo, i izjava (30. avgusta) Mišela Rokara, nekadašnjeg predsednika vlade (1988-1991) i generalnog sekretara PS (1993-1994), da je Stros-Kan „seksualno bolesna osoba“ su definitivno uklonile najjačeg kandidata socijalista i doskorašnjeg direktora Međunarodnog monetarnog fonda iz budućeg političkog života Francuske.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
