Iako Lisabonski ugovor ili mini-ustav Evropske unije, kako ga neki nazivaju, još nije ratifikovalo svih 27 država članica već je počelo tiho predlaganje kandidata za mesto predsednika Unije. Po Lisabonskom ugovoru, koji su usvojili predsednici država članica u decembru 2007. od iduće godine EU će imati na svom čelu predsednika izabranog na period od dve godine.
Iako Lisabonski ugovor ili mini-ustav Evropske unije, kako ga neki nazivaju, još nije ratifikovalo svih 27 država članica već je počelo tiho predlaganje kandidata za mesto predsednika Unije. Po Lisabonskom ugovoru, koji su usvojili predsednici država članica u decembru 2007. od iduće godine EU će imati na svom čelu predsednika izabranog na period od dve godine. Pored predsednika najveći zvaničnici EU će biti predsednik Evropske komisije („vlada“ EU) i visoki predstavnik Unije („ministar spoljnih poslova“). Kako Francuska preuzima od Slovenije predsedavanje Unijom 1. jula ona će predati novo ustpostavljenom predsedniku EU predsedavanje Unijom 1. januara 2009.
Šef Francuske države, Nikola Sarkozi, već je kandidovao predsednika vlade Luksemburga, Žan-Klod Junkera, za prvog predsednika Unije. Za to mesto su bili prethodno viđeni i Toni Bler i predsednik vlade Danske Andre Rasmusen. Međutim Toni Bler bi bio teško prihvatljiv jer Velika Britanija nije u evrozoni, niti je deo Šengenskog ugovora, a i sam Bler važi za evroskeptika, dok se predsednik danske vlade zahvalio jer je navodno više zainteresovan za mesto u NATO paktu. Nemačka kancelarka Angela Merkel se odlučno protivila ideji da Toni Bler bude prvi predsednik EU i pokazivala je sklonost ka „kandidaturi“ Žan-Klod Junkera.
Blizak vladi i predsedniku Sarkoziju, pariski Figaro smatra da su svih šest velikih država Unije (Francuska, Nemačka, Italija, Španija i Poljska), sem Velike Britanije, saglasne da Žan-Klod Junker bude prvi predsednik EU. Predsednika će u svakom slučaju izabrati predsednici država ili vlada članica uz mnogo međusobnih kompromisa.
Po francuskom predlogu sadašnji predsedavajući Evropskom komisijom, Hose Manuel Baroso, i u narednom mandatu bi bio na čelu Komisije, što je njegova neskrivena želja. Navodno bi nekadašnji francuski ministar spoljnih poslova, Mišel Barnije, aktuelni ministar poljoprivrede, mogao da preuzme spoljne poslove EU, ili neko drugo uticajno mesto u Uniji?
Međutim, sve se više čuje u Briselu da su i nove članice Unije: Poljska, Češka, Mađarska, Slovačka, Rimunija… takođe zainteresovane za neko visoko mesto u Uniji. Z.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
