Odnos francuskog predsednika Nikole Sarkozija sa književnom elitom njegove zemlje dodatno je poljuljan nakon što je njegov plan da posmrtne ostatke Albera Kamija premesti u Panteon u Parizu odbacio sin ovog velikog književnika usred navoda o političkom oportunizmu.
Pošto se zemlja priprema da obeleži 50. godišnjicu od smrti autora romana Stranac, Sarkozi je izjavio da bi premeštanje posmrtnih ostataka Kamija u Panteon, gde počivaju mnoga francuska velika imena, „bio veličanstveni simbol“. Na prvi pogled, Sarkozijev predlog se činio razumnim, smatraju dobri poznavaoci prilika.
Francuska neguje dugogodišnju tradiciju prema kojoj sahranjuje velikane u pariskom mauzoleju. Tako su na inicijativu Sarkozijevog prethodnika Žaka Širaka prebačeni posmrtni ostaci Aleksandra Dime i Andrea Malroa, pisca i političara, u hram Republike, u kojem počivaju velikani poput Voltera, Rusoa, Viktora Igoa, Emila Zole.
Međutim, književni stručnjaci optužuju Sarkozija da koristi Kamija za političku reklamu. Oni tvrde da bi Kami, „apsurdista“, koji je zagovarao slobodu pojedinca od autoriteta bio zaprepašćen. „Reč je o reklamnom štosu“, kazao je Oliver Tod, istaknuti biograf Kamija. „To je deo njegove tehnike eksploatisanja intelektualnog miljea. To se kosi sa svim onim za šta se Kami zalagao. Kamiju nije potreban Sarkozi, već je Sarkoziju potrebno nešto od intelektualnog sjaja“.
Žan Kami, sin slavnog pisca i nobelovca, izjavio je da ni on ne podržava ideju francuskog predsednika jer smatra da se kosi sa načinom života koji je vodio njegov otac. On smatra da bi premeštanje posmrtnih ostataka književnika iz groba u Lurmarinu u blizini Avinjona bilo u suprotnosti sa onim što je Kami pisao, kao i sa njegovom sklonošću da izbegava državne pompe. Žan Kami takođe smatra da Sarkozi želi da „iskoristi“ njegovog oca za svoje političke interese.
Međutim, stiče se utisak da kod Katrin Kami, Žanove sestre bliznakinje, preovladavaju pomešana osećanja, budući da nije izrazila jasan stav kada je reč o premeštanju očevih posmrtnih ostataka. Kako se navodi u francuskim medijima, ona s jedne strane podržava Sarkozijevu inicijativu uz obrazloženje da bi to predstavljalo „simbol za ljude koji žive teško“. Ipak, dodala je Ketrin, iako je njen otac prihvatio Nobelovu nagradu za književnost, on „nije voleo državne počasti, te je iz tog razloga Sarkozijev predlog sporan“.
Posthumna slava
Kamiju, koji je poginuo u automobilskoj nesreći zajedno sa svojim izdavačem u januaru 1960. nadomak Pariza, porasla je popularnost u proteklih nekoliko godina. Dok je tokom života važio za spornog književnika, danas se veliča zbog svojih humanih ideala i upozorenja na opasnosti koje vrebaju od totalitarizma. U međuvremenu, popularnost njegovog savremenika Žan-Pola Sartra je opala.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
