Sarkozi nagovestio kraj neoliberalizma

Poziv na koordinaciju i zajedničko delovanje o kojem bi se odlučilo na sastanku šefova država 27 članica EU 15. oktobra francuski predsednik naziva odlukama, a Berluskoni predlozima. Dok ne usklade, ako uopšte usvoje zajedničku politiku, Sarkozi se zalaže za „reorganizaciju kapitalizma“ precizirajući: „okončana je autoregulacija tržišta, ekonomija više ne može više biti prepuštena sama sebi – „lesefer“ (laisser faire), gotovo je s nemešanjem države“. Socijalista, Žilien Dre, šef izbornog štaba Segolen Roajal na prošlogodišnjim predsedničkim izborima, okarakterisao je ovu izjavu predsednika Sarkozija kao „socijalističku“, kao „kraj neoliberalizma“.

Predsednik Francuske najavljuje uvođenje državne kontrole ne samo u bankama već u svim finansijskim institucijama. Za razliku od Nemačke, francuska država je već priskočila u pomoć belgijsko-francuskoj banci Deksia. Najavljena je revizija otpremnina direktorima banaka, nazvanih u Francuskoj „zlatni padobran“, koji im obezbeđuju milionske odštete kada dobiju otkaz. Otpušteni direktor Deksia banke bio je primoran da se odrekne otpremnine od više od tri miliona evra, za razliku od bivšeg direktora Sosiete ženeral, koji je dobio šest miliona evra napuštajući čelno mesto u banci, uprkos priznanju da nije znao šta se dešava u banci, da ne zna kako je bančin operator na berzi mogao da napravi gubitak od gotovo pet milijardi evra, da ne razume kako se to dogodilo. Optužuju se investicioni fondovi da jure profit iz dana u dan, češće iz sata u sat, da svojom veličinom, špekulantskim delovanjem, utiču na pad ili porast akcija firmi, nezavisno od poslovnih rezultata. Još u junu ceo jedan broj nedeljnika Marijan pod naslovom „Hiljadu i jedan novi način kako zaraditi novac“ bio je posvećen razotkrivanju špekulacija investicionih fondova i trgovaca sirovinama.

Prema ispitivanjima javnog mnjenja od 2. oktobra, 59 odsto Francuza smatra da treba u „osnovi izmeniti sistem“, dok samo 32 odsto veruje da će kapitalizam prebroditi i ovu krizu, kao što se oporavio od prethodnih. Više od 70 odsto glasača levice i centra i čak 39 odsto glasača desnice žele promenu pravila finansijskog tržišta. Desničarski Figaro u subotnjem broju piše: „Većina Francuza prihvata odbacivanje kapitalističkog sistema i povratak državnom“. Iako ne strahuju za svoj uloženi novac, 85 odsto građana veruje da će kriza značajno uticati na porast nezaposlenosti, pad kupovne moći i finansije države.

Na glasače desnice utiče i mešanje države u ekonomiju SAD. Usvojeni plan od 700 milijardi evra državnog novca za oporavak finansijskih institucija svi vide kao „krah neoliberalizma“.

Baroso: Uskladili smo odgovor na tešku situaciju

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso ocenio je da rezultati subotnjeg mini samita o finansijskoj krizi održanog u Parizu predstavljaju „usklađen odgovor na veoma ozbiljnu situaciju“, bez obzira na to što Evropljani „nisu jedinstveni kao Amerikanci“. „Svesni smo da je potreban evropski odgovor na krizu i izneli smo mere za koje smo postigli konsenzus. To je konkretan korak u dobrom pravcu“, ocenio je Baroso u intervjuu za jučerašnje izdanje lista Parizijen. Britanski premijer Gordon Braun pozvao je evropske kolege da pošalju poruku da „ne treba dozvoliti da jake, solventne banke propadnu zbog trenutne nelikvidnosti“. R. S.