Sarkozi preuzima i poslove vlade

Još tokom izborne kampanje Nikola Sarkozi je najavljivao da će, bude li izabran za predsednika Francuske, menjati položaj i ovlašćenja predsednika države. Najavljivao je kao „demokratsku meru“ mogućnost da predsednik države podnosi izveštaj i direktne predloge Skupštini, što je prema sadašnjem ustavu nemoguće. Opozicija je u tim predlozima Nikole Sarkozija videla ne „demokratsku meru“, već želju predsednika da se upliće i u rad Skupštine. Ubrzo po preuzimanju vlasti predsednik Sarkozi je formirao komisiju koja treba da predloži izmenu državnih institucija, među njima i predsednika države. Na čelo komisije postavio je prvaka Socijalističke partije Džeka Langa.
Ne sačekavši predloge, skupštinsku debatu, usvajanje izmena, predsednik Sarkozi sve više preuzima i poslove vlade. Povodom početka školske godine, zaobišavši ministarstvo obrazovanja, direktno se obratio prosvetnim poslenicima predlažući izmenu osnovnog i srednjoškolskog sistema, pismom, zapravo skoro knjigom od 32 strane upućenom svim zaposlenima. Prethodno je generalni sekretar predsedničke Jelisejske palate Klod Gean ispravljao Kristinu Lagard, ministarku ekonomije i njen plan o preispitivanju plata državnih činovnika, rekavši da će predsednik Sarkozi 12. septembra izaći sa svojim predlogom o „najboljoj platnoj politici“ za zaposlene u državnoj administraciji. Desničarski Figaro, blizak predsedniku države, pita se da li sekretar predsedničke palate „preuzima funkcije predsednika vlade?“ Figaro primećuje da je predsedniku vlade skučen medijski prostor koji je preuzeo šef države. Predsednik države je ostavio četiri meseca Uniji poslodavaca (MEDEF) i sindikatima da se dogovore povodom novog ugovora za zaposlene. Iako obe strane imaju isti cilj – „smanjiti nezaposlenost“ – njihovi stavovi su potpuno suprotni. Poslodavci traže da se omogući lakše otpuštanje, bez većih rizika da otpušteni traže sudsku zaštitu. Sindikati, pak, zahtevaju sigurnost za zaposlene. Nemoguć zadatak. Ne uspeju li, predsednik Sarkozi je najavio da će on presuditi.
Supruga predsednika Sesilija, umesto da preuzme ulogu „prve dame“ i da se eventualno bavi humanitarnim radom, preuzima državne poslove. U Libiji se sastala s Gadafijem kako bi isposlovala oslobađanje bugarskog medicinskog osoblja osuđenog na smrt u Libiji, da bi potom odbila da odgovara na pitanja skupštinske komisije koja ispituje da li je Francuska postigla oslobađanje osuđenih Bugarki izvesnim ekonomskim i političkim ustupcima.
Nezavisni nedeljnik Marijan, kritički nastrojen prema predsedniku Sarkoziju, vladajućem Ujedinjenom narodnom pokretu (UMP), ali i opoziciji, piše da je predsednik preuzeo vlast poput kralja, dok su „ministri priviđenje“. Televizijski javni servis FR2 primećuje da je Nikola Sarkozi toliko medijski prisutan da se ima utisak da je već pet godina, a ne četiri meseca, predsednik države.
Sve češće se čuje da preuzimanje sve više funkcija može da se osveti predsedniku Sarkoziju. Ne uspe li da poveća bruto nacionalni dohodak, zaposlenost, kupovnu moć građana, da zauzda neuporedivo veći rast cena stanova od cena drugih proizvoda, neće moći da svali odgovornost na predsednika vlade, ministre, vladajuću UMP stranku, već će sam biti odgovoran pred biračima.