Šarlije u raljama Žiroa i Mebijusa

Žan-Mišel Šarlije napušta položaj književnog urednika u Dargou.

Nezadovoljstvo prema rukovodstvu kulja još od uredničke krize iz 1968.

Mlada generacija saradnika časopisa Pilot u to doba buni se protiv glavne redakcije koju vodi Rene Gošini.

Atmosfera više nije ista – otvaraju šestu knjigu integrala Bluberi Stefan Božan i Vladimir Lekoantr, potpisnici teksta Kraj Pilota i Mebijusovo sazrevanje.

Na Gošinijev podstrek, dodaju oni, izdavačka delatnost časopisa sve više naginje ka odraslim čitaocima, što se ne dopada Šarlijeu, koji se, i zbog toga, sve više posvećuje dokumentarnih filmova za TV.

Elem, i crtač Bluberija, Žan Žiro koristi taj predah da utoli svoju žeđ za estetskom nadogradnjom, što je praktično označilo početak dvojstva između Žiroa i Mebijusa.

On će, tako, 11. januara te 1973. u Pilotu objaviti Skretnice, koje, i ako potpisane pseudonimom Žir, označavaju budući Mebijusov stil, i grafički i tematski.

Tako dolazimo do razloga za ovu belešku koja će se (ove i sledeće subote) pozabaviti novim izdanjima novosadske Čarobne knjige – Bluberi šesti i sedmi tom i Mebijus, prvi, četvrti i peti tom, sve u neumornom prevodu Ilije Čanka.

Dva pomenuta toma integrala Bluberi, koji su tema prvog dela ove beleške, upravo se bave tim prelomnim periodom u Žiroovom dvojstvu.

Reč je o projektu rađenom po Dargoovom kompletu Blueberry Integrale, u kome će u devet knjiga biti realizovan ep o Bluberiju, onako kako je objavljivan u nedeljniku Pilot od 31. oktobra 1963.

Uz svaki tom ponaosob idu i informacijo o periodu u kome su one objavljene, što će reći tekstovi relevantnih poznavalaca Žirovog i Šarlijeovog rada, kao i ilustovani i foto dokazi za stare i nove fanove ovog remek-dela francusko-belgijske škole stripa i, po mišljenju mnogih, najboljeg vestern stripa svih vremena.

Ali, vratimo se na početak, tačnije, na konstataciju da su i Šarlije i Žiro, svako iz svojih razloga, te 1973. odlučili da kreativnu snagu usmere ka nečemu što će biti još jedna potvrda da je strip ozbiljno ušao u umetničke vode.

Udaljavanje, dakle, Žiroa od samog sebe označava i celina Outlaw (Odmetnik – 16. epizoda Bluberija), koja je objavljivana u Pilotu od 5. aprila 1973. do 23. avgusta iste godine.

Reč je o nastavku ciklusa o „konfederacijskom blagu“ koja se definiše diptihom o „zaveri protiv Granta“ (Odmetnik i Anđeosko lice).

Bluberi se promenio od Bisera Čivave, stariji je, prljaviji… što do izražaja dovodi Žiroovu tehniku šrafiranja… Njegov junak gubi poriv za akcijom… pogrešno procenjuje i sve više zapada u bezizlaz…

Postaje igračka u rukama sudbine. Autori teksta Kraj Pilota i Mebijusovo sazrevanje kažu da Šarlije po prvi put izlazi iz šina ucrtanog kodeksa vesterna i ulazi u paranoični triler, primenjujući iskustvo iz rada na TV dokumentaracima.

„Lik koji ne evoluira u zadatim granicama i u kontekstu u kome se nađe ne može ostati stvaran lik“, Šarlijeova je izjava koju iskušava do krajnjih granica u ovom diptihu.

Opet, kod Žiroa se u Odmetniku sve više vidi Mebijus. (Pojačava se u njegovom traganju za Arzakom). Onda pauza do Anđeoskog lica (Novi Tintin broj 1, od 16. septembra 1975. do 11. novembra 1975), čime se narušava regularnost izlaženja, u pauzi nastaje i Kita Mahnita (1974, izdanje Fromaža, izdavačke kuće koju su osnovali disidenti iz Dargoa – Breteše, Gotlib i Mandrika). Januara 1975. pojavljuje se i Metal irlan gde se širi Mebijus, koga nekoliko meseci kasnije Alehandro Žodorovski vodi u SAD da realizuje knjigu snimanja za projekat adaptacije Dine Frenka Herberta… Sve to osetiće se u septembru 1975, u Novom Tintinu, u epizodi Anđeosko lice…

Između ostalog, i dotadašnja sloboda za prekrajanje scenarija, koja je postajola između crtača i scenariste, sada je još radikalnija, što je rezultat prostorne distance između dvojice autora i Šarlijeova sve veća posvećenost dokumentarcima. (Na dve strane ovog toma mogu se videti originalno pisani scenario za deo Anđeoskog lica i Žiroovo rešenje.)

A onda još četiri godine do novog indijanskog ciklusa koji počinje sa Slomljenim nosom (Super as broj 1, od 13. februra 1979. do 17. aprila 1979. i u Metal irlan, od 1. februara 1979. do 1. aprila 1979)… To je vreme kad Mebijus radi na Hermetičkoj garaži… Sledi Dugi marš (Super as, od 23. septembra 1980. do 7. oktobra 1980), koji i završava šesti tom Bluberija, u kome Šarlije uvodi ženske likove sa karakterom (što je započeo sa Biserom Čivave)…

Zainteresovanima na uvid dat je i tekst Žan-Mišel Šarlije, s druge strane Bluberija Patrisa Perlena, autora koji je prve korake u stripu napravio crtajući Riđobradog po Šarlijeovom scenariju, a inače je potpuni autor Kobca (koga takođe objavljuje Čarobna knjiga) i ilustrator. Osim toga, tu su i neobjavljene i nepoželjne table, koje govore o tome da je dvojac vrlo aktivno radio na ovom serijalu…

Sedmi tom integrala Bluberi čine epizode Fantomsko pleme (Eko de savan, od 1. oktobra 1981. do 1. decembra 1981), Poslednja karta (Žurnal de Spiru, od 24. novembra 1983. do 15. decembra 1983) i Kraj puta (prvo albumsko izdanje 1986, Novedi).

Božan i Lekoantr otvaraju ga tekstom Bluberijeva rehabilitacija, u kome, između ostalog, objašnjavaju još jedan aspekt Šarlijeovog rada na Bluberiju.

Veliki trag na njega ostavljaju smrti Viktora Ibenona (1979) i Žozefa Žilena Žižea (1981), koji su mu bili i prijatelji i saradnici. Nekako istovremeno, 1980. se završava i njegova pustolovina sa Super asom.

Po svom priznanju zamara se do „pucanja“.

Patrik Ser prirodno nastvlja rad na Tangiju i Laverdiru (Žiže), a Žiro mu preporučuje svog štićenika Perlena za Riđobradog, koga još radi i Kristijan Gati (koji će nastaviti nakon Šarlijeove smrti).

To će, svakako, uticati i na konstataciju da, tri epizode u sedmom tomu integrala, obeležavaju kraj Bluberija kakvog su čitaoci dotad znali. Dodajmo i da je paralelno sa Fantomskim plemenom Žiro, alijas Mebijus, radio na Inkalu, jednom od likova koji će obeležiti njegov autorski opus.

Odatle i potvrda da u Poslednjoj karti Žiro gotovo u potpunosti ustupa mesto Mebijusu.

„Albumi iz ovog perioda pokazuju i više zrelosti, jeze i seksualnosti nego svi prethodni“.

Na kraju dodajmo da u sedmom tomu integrala zainteresovani mogu pročitati i kraći tekst U ateljeu Žana Žiroa Patrisa Prelena, te pogledati niz Ilustracija, i opet jednu paralelu – Šarlijeov tekst i Žiroovo rešenje u epizodi Kraj puta, plus neobjavljeno i promenjeno.