Saša Filipenko: Srbija će na slučaju Gnjot pokazati da li je nezavisna država

Za beloruskog reditelja Andreja Gnjota odluka Apelacionog suda o eventualnom izručenju Belorusiji je pitanje života i smrti. Kako izgleda život Lukašenkovih političkih zatvorenika i zašto Gnjot ne sme da postane predmet dokazivanja prijateljstva naše države i Belorusije?

„Odluka Apelacionog suda da izruči Gnjota neće doneti ništa dobro, njega će tući, maltretirati kao sve ljude koje uhapse u Belorusiji. Posle toga jedina nada bi bila da će postati roba s kojom bi Lukašenko mogao da pokuša da se menja u zamenu za sankcije“, kaže Filipenko.

Kako je rekao, to znači da će na kraju „završiti u zatvoru na mnogo godina i nalaziće se u režimu bez komuniciranja“. „Dakle, ništa nećemo znati o njemu“, dodao je.

Neke zapadne zemlje se odlučuju za izručenje Belorusa iz svojih zemalja. To je nedavno odlučila Belgija, koja je poslala nazad u Belorusiju jednu porodicu. Na pitanje zašto to rade, Lukašenko kaže da ne znaju kakvo je stanje u Belorusiji.

„Mnogo ljudi ne zna šta se dešava u Belorusiji. Nedavno sma imao intervju u Nemačkoj, veliki nemački novinar mi je rekao da je ‘dobro što se situacija normalizuje’. A to je novinar koji se zanima za istočnu Evropu i koji mora da zna da se situacija nije normalizovala, da se tamo nastavlja represija, da tamo i dalje muče ljude“, naglasio je.

Filipenko kaže da se zaboravilo na Belorusiju.

„Ljudi su zaboravili da su tamo bili protesti pre četiri godine, ljude zapravo ne zanima i ne znaju šta se tamo dešava. I mislim da zbog toga donose takva rešenja o izručenju. Ljude ubijaju u zatvorima, muče, muče ih glađu, nemaju lekove, nemaju veze sa spoljnim svetom. Belorusija se pretvorila u jednu vrstu laboratorije, gde se nad ljudima primenjuju sve vrste mučenja koje su razrađivane decenijama. I ako počnem da nabrajam načine na koji se muče ljudi, trebaće nam ceo program i ceo dan“, kazao je Filipenko za N1.

Njegovo pismo Crvenom krstu da se izvrši inspekcija tih zatvora odbijeno je.

„Crveni krst je, nažalost, organizacija koja je u poslednje vreme sebe diskreditovala, postala je organizacijua koja stalno govori da ne može da utiče sama na sebe jer ima složenu strukturu. Beloruski Crveni krst je direktno učestvovao u falsifikovanju izbora u Belorusiji, na svakom drugom mestu su bili predstavnici Crvenog krsta koji su brojali glasove i falsifikovali rezultate izbora“, rekao je Filipenko.

Rekao je i da se „beloruski Crveni krst zanima time da pomaže da se otmu deca iz Ukrajine, da se prebace u Belorusiju“. „To je organizacija koja je davno sebe diskreditovala i ne pokušava ništa da to promeni“, izjavio je sagovornik N1.

Na pitanje da li su dakle šanse Gnjota da preživi ako Apelacioni sud u Beogradu bude odlučio da ga izruči nikakve, Filipenko kaže:

„Mi ne možemo da ocenjujemo njegove šanse da li će preživeti ili ne, ali tačno znamo da ako se slože da ga vrate u Belorusiju, potpisuju to da šalju čoveka na 100-procentno mučenje, stavljate svoj potpis na to da će ga tući, mučiti strujom, da ne govorimo o emocionalnom i psihološkom nasilju. Oni će ga naterati i da snimi video u kome će pričati kako se kaje za svoje postupke“, navodi Filipenko.

Prema njegovim rečima, nema nikakvih sumnji da će vlast u Belorusiji Andreja Gnjota uzeti i pretvoriti ga u robu za razmenu. „Jedino to je nada zapravo, da će ga trampiti za ukidanje nekih sankcija“, dodaje Filipenko.

„Bolje biti ubica nego politički zatvorenik“

Prema organizaciji Amnesti internešnal, u zatvorima u Belorusiji je oko 1.300 političkih zatvorenika.

„Tih ljudi ima mnogo više, mnogi ljudi ne žele da ih smatraju političkim zatvorenicima, jer ako ste politički zatvorenik, onda kod vas počinju ogromni problemi u beloruskim zatvorima. Oni dobijaju posebne oznake na uniformi, ne dobijaju lekove, ne daju im hranu, drugačiju se odnose čuvari prema njima. Bolje je biti ubica u zatvoru nego politički zatvorenik. I mnoge porodice mole da njihove rođake ne smatraju političkim zatvorenicima, jer je njima život u zatvoru mnogo lakši ako to nisu“, naglasio je Filipenko.

Čak i kada izađu na slobodu, dodaje, oni ostaju taoci unutar te države. „Pod stalnom su kontrolom, pritiscima, čak i kad nisu u zatvoru“, kaže.

O tome kakva je situacija sa demokratijom u Belorusiji, nakon protesta 2020. godine koji su delovali optimistično i davali nadu da će se nešto promeniti, Filipenko kaže:

„U Belorusiji sada nema ničega, to je strana koja spava, koja je u komi. Da li je smrtonosna ili ne… Režim Lukašenka želi da preživi, njega briga za državu, on vidi opasnost sa svih strana. Nema medija, nema književnosti, nema pozorišta, to je strana koja spava jer je za Lukašenka to jedini način da zadrži vlast“.

Prema njegovim rečima, trenutno ne postoji zamajac koji bi pokrenuo promene.

„Sada je to prosto opasno, nemoguće, svakoga dana ljude hapse, ne mogu da izađu na ulicu da protestuju dok Lukašenko ne ode. Poraz Putina u ratu u Ukrajini mogao bi da utiče na ovu situaciju, ali je meni potpuno teško da predvidim da bi Putin mogao da izgubi taj rat. Mi se trenutno borimo i protiv Lukašenka i protiv Moskve, borimo se sa dve diktature. A vidimo i da su pozicije Evrope često nejedinstvene prema Belorusiji. Postoji taj ludi ministar spoljnih poslova Mađarske koji dokazi u Belorusiju i pretvara se da se ništa ne dešava“, rekao je Filipenko.

Ogromna država u Evropi sa devet miliona stanovnika oseća da su se svi okrenuli, dodaje, i da ne može ništa da se uradi.

„Evropa smatra da je Belorusija neka vrsta dela Rusije, trofej koji može da se da Rusiji. Ako Rusija izgubi u ratu u Ukrajini, oni će joj dati Belorusiju kao trofej. U Evropi baltičke zemlje smatraju svojim delom, ali ne i Belorusiju. Ništa ne pitaju narod iako je bilo jasno 2020. godine da su milioni ljudi izašli na ulice i da žele evropske vrednosti“, kazao je Filipenko.

A kako je rekao, Srbija će odlukom o Andreju Gnjotu pokazati da li je samostalna.

„Srbija bira između toga da se posvadja ili ne s Rusijom, da se posvađa ili ne s Belorusijom. I to je ono gde Srbija može da pokaže kako je nezavisna država i kako sama donosi rešenja. Ako je tako, ne postoji nijedan način da Andreja Gnjota izruče diktaturi. Nijednog čoveka ne treba poslati u diktaturu da ga tamo muče“, kazao je književnik.