Godinama su ovdašnji mediji i javnost vraćali Sašu Ilića u Partizan, od 2005. i transfera u turski Galatasaraj nije bilo prelaznog roka a da jedan od, navijačima, najomiljenijih i najmlađih kapitena u istoriji „parnog valjka“ nije bio na vrhu liste želja trenera i uprave crno-belih, ali najbolji strelac prvenstava SRJ/SCG i nekadašnji vezista reprezentacije tek ove nedelje će ponovo obući dres u kojem je proveo više od jedne decenije.
Završio sam sa Salcburgom. Trener me nije video u svojim planovima, a ja sam se posle godinu i po dana umorio od čekanja na povratak u prvi tim, pa sam, uz određenu nadoknadu, pristao na prevremeni raskid ugovora. Nadao sam se najboljem kada sam dolazio iz Turske, a ispostavilo se da mi je odlazak iz Galatasaraja jedna od najvećih životnih grešaka. Za neke stvari sam isključivi krivac, na druge nisam mogao uticati. Bilo pa prošlo, ne želim da se osvrćem unazad. Okrećem novi list, u starom, lepše rečeno mom klubu. Partizan je brzo reagovao, a nama njegovoj deci je teško odoleti tom pozivu – kaže za Danas sada već bivši fudbaler austrijskog kluba, koji bi sutra trebalo da se vrati u Beograd i „stavi na papir“ usmeni dogovor o novom mandatu u Humskoj.
Šta trener, ekipa, klub i „grobari“ mogu da očekuju od tridesetdvogodišnjaka, koji godinu i po nije igrao takmičarske utakmice?
– Ne bih se vraćao da ne mislim da mogu biti od koristi. Ne dolazim u Partizan da bih mu uzeo još neku paru i, na lovorikama stare slave, u miru se penzionisao. Godinu i po dana bez takmičarskih utakmica jeste mnogo, ali ovih mesec i kusur priprema trebalo bi da budu dovoljni da se spremim za prolećnu polusezonu, uklopim se u ekipu i uđem u njenu kolotečinu. Imam snage i motiva za novi početak. Godine nemaju veze s tim. One vam odnose neke stvari, ali i donose zrelost. Ovaj Saša Ilić sigurno neće praviti neke gafove kao onaj od pre desetak godina.
Nekada ste bili poznati po deljenju lopti „s očima“, ali i lenjosti u defanzivi. Danas?
– Već pri kraju karijere u Partizanu raščistio sam s nekim lošim, mladalačkim navikama. Trčaću, nositi loptu i uklizavati svugde gde mi to trener Stevanović bude tražio, ali ću racionalnije trošiti energiju. Iskustvo me je tome naučilo. Ono prvo nisam zaboravio. Bez brige…
Mogu li dva vrsna i vrlo slična organizatora igre, kao Moreira i vi, u isto vreme biti na terenu? Koliko znate o Portugalcu?
– I da ga nisam gledao, a jesam, poštovao bih ga zbog činjenice da je jedan od najzaslužnijih za osvajanje dve duple krune. Kao navijač Partizana ne mogu mu zaboraviti ni ostajanje uz ekipu dan posle majčine smrti. Ima li mesta za obojicu, gde će ko i koliko od nas igrati…? Ne znam. Nema potrebe da razmišljam o stvarima koje su tuđ posao.
Da li vam je poznato kakva je jesen iza vašeg novog-starog kluba i šta vas čeka na proleće?
– Zanima me samo ono što je bilo i što će biti na terenu. A, tu sam video potencijal. Rekao bih dovoljan za prestizanje Zvezde, mada ta tri boda minusa nisu baš tako mala kako izgledaju na papiru. Daj prvo da se kompletiramo i pametno spremimo za drugi deo šampionske trke.
Svesni ste velikih očekivanja od vašeg povratka?
– Nemam čaroban štapić, ali znam šta znači igrati pod pritiskom. Ne bežim od rada i odgovornosti – tvrdi Ilić, koji je osim u Partizanu, Galatasaraju i Salcburgu deo karijere proveo i (na pozajmici) u Selti i Larisi.
Moreira se vratio, ne očekuje kaznu
Almami da Silva Moreira vratio se u nedelju kasno uveče u Beograd i juče odradio prvi trening sa ekipom. Portugalac tvrdi da nije zakasnio na pripreme, već samo iskoristio, od trenera i bivšeg sportskog direktora Tomića, odobreni produžetak odmora, pa se začudio pretnji sankcijama zbog nepojavljivanja na prozivci od strane predsednika Đurića. Prvi čovek kluba i najplaćeniji fudbaler srpskog šampiona ovih dana trebalo bi da pregovaraju o smanjenju njegove sadašnje godišnje plate od 400.000 evra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
