Saša Ilić: Trener koga je „ubila prejaka reč“

A onda je sa par izgovorenih rečenica u svojstvu trenera Čukaričkog, posle remija sa Partizanom, čiju je istoriju obeležio i zadužio, postao vest dana.

Ne samo u Srbiji nego i u regionu, jer se na Balkanu retko dešava da trener jasno i glasno kaže da rival „nezasluženo nije pobedio“, a skoro nikada da prizna da je njegov igrač „zaslužio crveni karton“, umesto ograđujućih fraza „nisam dobro video situaciju“ i „nije moje da komentarišem suđenje“.

Pa još dobije otkaz zbog toga, premda u klupskoj objavi tim povodom nijednim slovom nije potvrđeno da je šefa stručnog štaba privatnog beogradskog kluba „ubila“ prejaka reč.

Nisu aminovani ili demantovani ni čaršijski navodi da direktor Vladimir Matijašević nije hteo ni da čuje molbe prvotimaca da im ne tera omiljenog šefa, jer je nekadašnji član Crvene zvezde još pre „sporne“ utakmice zamerio legendi večitog rivala (nesprovedenu) nameru da u takmičarski nebitnom duelu za trećeplasiranog superligaša odmori neke nosioce igre, a šansu pruži većem broju mladih fudbalera, poput klinca čiji je potez kažnjen samo opomenom pred isključenje; da bi ga posle susreta, navodno, izludeli Ilićeva tuga zbog zakidanja gostujućeg sastava za čoveka više od 11. minuta i nedolazak na uobičajenu klupsku večeru.

Poznajući 44-godišnjaka rođenog u Požarevcu, odraslog u beogradskoj Borči i fudbalski stasalom u Humskoj, još dugo ili nikada neće progovoriti o intrigantnih 48 sati na Banovom brdu.

Jer mu nikad nije bilo svojstveno korišćenje „sedme sile“ za bilo kakvu vrstu talasanja.

Kao što je iz ličnog ubeđenja da je skromnost i dalje vrlina, još dok je za život zarađivao u kopačkama, odbijao da se širi zbog činjenice da niko nije odigrao 876 mečeva za Partizan i skupio čak 31 nastup u večitim derbijima; hvali time što mu se navijači Galatasaraja i danas klanjaju kada ga sretnu u Istanbulu; pravi famu oko osvajanja 11 titula i šest Kupova sa „parnim valjkom“, grobarskih stihova posvećenih njegovom liku i delu…

Tako je strelac 240 i paker nebrojeno golova prećutao ili sa velikom vremenskom distancom progovorio o lošoj odluci da ode u Salcburg, neslaganju sa Lotarom Mateusom dok mu je ovaj bio trener, navodnim problemima sa klađenjem i nezdravim životnim stilom ili maćehinskom stavu uprave „rođenog“ kluba zbog čega je prvi penzionerski posao dobio u Savezu a ne u Partizanu.

Otuda je verovatnije da će prepusti partizanovcima da ga veličaju zbog (samo)ubistvenog komentara sudijske odluke Novaka Simovića, a zvezdašima da sumnjaju u pokušaj nameštanja poraza Čukaričkog, nego da javno „ogoli dušu“.