Saša Janković: Bez uzmicanja

Predsednik izražava državno, odnosno nacionalno, a ne stranačko jedinstvo, a stranke svoje mesto mogu, treba i dobrodošle su da pronađu u opštem interesu, a ne obrnuto“, rekao je Janković za subotički portal „Magločistač“. Na ovu objavu iz redova vladajuće stranke prva je zvanično reagovala potpredsednica vlade Zorana Mihajlović, pozivajući ga da podnese ostavku na mesto ombudsmana.

Janković je verovatno neće poslušati, bar ne dok izbori zvanično ne budu raspisani i on postane kandidat. Prema njegovim rečima, za Srbiju je važan predsednik, ali je još nužnije da ima zaštitnika građana, a on će „kao i do sada“, svoj posao raditi strogo prema Ustavu i zakonu, „bez uzmicanja pred bilo kim“.

Rođen je 1970. godine u Loznici. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1996. godine. Na beogradskom FPN je 2005. završio specijalističke studije i stekao zvanje specijaliste za nacionalnu i globalnu bezbednost. Objavio je više naučnih i stručnih radova na srpskom i engleskom jeziku. Karijeru je počeo kao novinar agencije Beta 1994. godine, gde je radio do 1997. U mladosti se bavio sportom pa nije čudo što je zatim, do 2000. godine, bio stručni saradnik u Ministarstvu za omladinu i sport. Od 2000. do 2003. bio najpre sekretar Saveznog ministarstva sporta, a zatim pomoćnik saveznog sekretara za sport i omladinu. Od 2003. do 2007. bio je nacionalni pravni savetnik u Misiji OEBS u Beogradu. Za ombudsmana je prvi put izabran 2007. godine, a reizabran 2012. Dobitnik je više domaćih nagrada i priznanja („Ličnost godine“, „Najevropljanin“, „Pravi muškarac“…), kao i francuskog Ordena za zasluge u rangu viteza. Oženjen je i ima sina.

Za reizbor Jankovića glasale su sve poslaničke grupe u Skupštini Srbije, što nikako ne znači da ima podršku političkih stranaka. Sasvim suprotno. Janković je meta oštrih, često i vrlo neumesnih kritika vladajuće koalicije i čelnika SNS. Ali, ni prethodna vlast koju je predvodila DS nije bila blagonaklona prema zaštitniku građana. Da li će Janković biti nezavisni ili kandidat kog će podržati pojedine političke partije tek ćemo videti, ali sigurno je da može da očekuje podršku značajnog dela proevropske intelektualne elite Srbije. Da li će mu to biti dovoljno za dobar rezultat u zemlji u kojoj je obrazovni nivo stanovništva i dalje dosta nizak i u kojoj su tabloidi glavni izvor informisanja videćemo verovatno negde u aprilu.