Saša Janković: Progonjeni zaštitnik

Slično je davne 2007. uradio tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, koji je – da bi amortizovao uticaj tadašnje vlade Vojislava Koštunice i umanjio uticaj koji je novouspostavljena institucija Zaštitnika građana, na čelu sa Sašom Jankovićem počela da stiče – pri Predsedništvu otvorio Narodnu kancelariju i radio isto što i Janković.

Mada, baš kao i Vučić sada, nije imao ama baš nikakve nadležnosti i ovlašćenja da se tim poslom bavi. Pitali ih građani za svoje decenijske muke koje državne institucije neće da rešavaju, a oni u glas najčešće odgovarali da nisu nadležni! Neki čekali cele noći da ih Vučić primi u 5.30 ujutru, a mnogi nisu ni do danas stigli na red. Šta im je zajedničko, osim Dačića (drugi politički brak) i što su proizvođači magle – i Vučić, i Tadić, a i Dačića su koristili autoritet koji proističe iz državne funkcije – prvi premijera, drugi predsednika Srbije, a treći ministra policije da bi neke državne institucije uopšte obratile pažnju na nepravdu nanetu građanima (?!).

Ta velika gužva ispred Nemanjine 11 još pre svitanja me je podsetila na jagmu koju je izazvalo otvaranje Narodne kancelarije u Predsedništvu, pa sam na Tviteru napisao da će vlast sada da ukine Zaštitnika građana. Taj tvit me je tog 8. jula koštao četvorodnevne botovske opsade.

„Sad će da ukinu Zaštitnika građana…“, tvitovao sam i postovao sam to isto na nalog Saše Jankovića, aludirajući na to da je Vučić sad preuzeo ustavne nadležnosti Zaštitnika građana. Janković je na taj moj tvit šaljivo odgovorio da je on, ombudsman, „zakazao sednicu Vlade za sutra“, uz smajli.

Naredna četiri dana, kao besni terijeri, horde botova kidišu, što na moj, što na Jankovićev tviter nalog. Uz prozivke, pretnje, psovke i bizarne kvalifikacije anonimni „tviteraši“ uputili su seriju od više od 400 retvitova, ali i jako malo, ne više od desetak, komentara.

Neka Božica je upitala „a mi imamo zaštitnika građana“; neko pod imenom Željko Čenej napisao je „jedva čekam da se kandiduješ na predsedničkim izborima @Kihot_ex_of politikantu izopačeni, da te oduvamo jednom zauvek @aroknic“. Milica na dijeti proziva Jankovića da je „kvazi zaštitnik“ građana i da je „politikant“. Zatim je usledilo još jedno mišljenje nekog pod tviter nazivom Nemam curu da ombudsman „ima novu funkciju – zaštitnik žute patkice“. Za nekog Nenada Stamenkovića Janković je „zaštitnik žutih građana“, za Uglješu Vučićevića ombudsman Janković je „hepatitičar“, a neka Božica I. kaže da jedva čeka da se Janković kandiduje na izborima „pa da se izduvaš kao žuta patka“.

Miloš M. piše da „to tvoje podjebavanje građana isti ti građani plaćaju. Nije li te bar malo sramota?“, a Lana Đurašković optužuje Jankovića da se „sprda i hejtuje“ i da ga „plaćaju šefovi a ne narod“. Slično i IngVesna pita „koliko mi ono tebe plaćamo da ovako laješ? Kada ne budeš uzimao platu od naroda tada laj za žute šefove! Sramota bre!“ I opet Milica na dijeti piše „Magarče glupi, za šta te mi plaćamo svakog meseca? Da se ti sprdaš ovde?!“ Istu retoriku fura i izvesni Dexsiko koji piše „Koga izigravaš magarčino jedna!? Jel te plaćamo da se sprdaš sa građanima #Srbija, ološe jedan!?“ i ubrzo dodaje „Jel si tako zakazao i onom mrtvom prijatelju koga si pomazio po kosi?!“ Sadržajan vokabular koristi i Beli lav – Jao ološu jedan. Kandidovaćeš se sl. god. na izborima i bićeš statistička greška. Devenportovo kmekalo“.

Bilo je i drugačijih mišljenja, onih koji su podržali Jankovića, ali njih nema potrebe cititrati. Janković je na udaru botova, odnosno anonimnih grupa koje organizuje vlast/naprednjaci bio tokom cele 2016. godine. Jednostavno, napadi su se intenzivirali od momenta kada je otkriveno da je u slučaju Savamala – u noći između 24. i 25. aprila „paravojna“ grupacija od tridesetak naoružanih, uniformisanih osoba bez oznaka i maskiranih fantomkama, bagerima srušila 12 poslovnih objekata u Hercegovačkoj ulici, koja se nalazi na mestu gde treba da nikne Keopsova piramida naprednjačke vlasti – “Beograd na vodi”. Najstrašnije, a baš to je Zaštitnik građana utvrdio tokom kontrole, policija na brojne panične pozive građana koji su želeli da prijave šta im se desilo, nije želela da izađe na teren i preusmeravala ih je na Komunalnu policiju.

E sad, baš zbog upornog insistiranja na ovom slučaju, jer su korist očito izvukli izvođači radova na Beogradu na vodi, odnosno Grad Beograd, naprednjački botovi na društvenim mrežama, kao i botovi iz provladinih tabloida (Informer i Pink) su se žestoko ustremili da Jankovića diskredituju. Sad reaguju kao u Pavlovljevom eksperimentu – kolektivno pene na svaki Jankovićev potez. Pritom, Jankovića optužuju da se bavi politikom, a ćute da je institucija Zaštitnika građana po Ustavu Srbije kontrolor zakonitosti rada vlasti. Ali naprednjački ministri i njima slični, za Ustav i zakone Republike Srbije ne daju, što bi naš narod rekao, ni pišljiva boba.

Da nije bilo par medija, prevashodno “Danasa”, koji su pisali o slučaju, tužilaštvo se nikad ne bi slučaja Savamala ni poduhvatilo. Saša Janković je za sve to vreme osim podrške dva medija (“Danas” i N1), uz upadljivo ćutanje i okretanje glave ostalih što državnih, što privatnih štampano-elektronskih medija, odgovarao na prozivke insistiranjem na zakonitosti i poštovanju institucija, svemu onome što bi naprednjaci da zaobiđu. Iz svega je belodano jasno da vlast ne želi nikakvu vrstu kontrole, pa ni od nezavisnog organa ustavnog ranga, kao što je Zaštitnik građana. Bilo im je lakše da pokušaju da ga diskredituju preko svojih tabloida.

Ono što Vučić i njegova družina očito ne shvataju je da rušeći nezavisne institucije, kao što je Zaštitnik građana – Vlada Srbije zapravo ruši samu sebe i uvodi anarhiju, jer je Srbija država zasnovana na vladavini prava, zakona i institucija. Bar tako piše u Ustavu. Ali Ustav Srbije odavno više nije najviši pravni akt u Srbiji. Uostalom, kako je to jednom sjajno napisao veliki pisac Danilo Kiš, bolje je biti među progonjenima, nego među progoniteljima.

Eto, zato je Saša Janković izabran za Ličnost godine našeg i Vašeg lista.