Foto: EPA-EFE/ ARMANDO BABANIKomentator uglednog hamburškog nedeljnika za kulturu i društvena pitanja „Cajt“ Johanes Šnajder je prekjučerašnju dodelu Nemačke književne nagrade na Frankfurtskom sajmu knjiga nemačkom piscu rodom iz Višegrada Saši Stanišiću prokomentarisao rečima da „dodela ovog priznanja može da bude shvaćena kao komentar na dodelu Nobelove nagrade za književnost Peteru Handkeu.
To je veoma dobro i pravedno. Nemačka književna nagrada nikada nije bila politička“. Stanišić je ovo priznanje dobio za svoj roman „Herkunft“ (Poreklo). U odluci žirija se kaže da kroz pisanje ovog čoveka „olovno teške teme postaju lake kao pero“. Ove godine konkurencija je bila izuzetno jaka.
Svoje naslove prijavilo je 105 izdavača, a sedmočlani žiri je morao da pročita 173 romana. Nagrada uživa veliki ugled među čitaocima i podrazumeva velike tiraže i bolju prodaju knjiga. Stanišića je priznanje obradovalo, ali budući da je usledilo neposredno posle dodele Nobelove nagrade za književnost, on se u izjavi za medije osvrnuo i na ovogodišnjeg Nobelovog laureata.
„Imao sam sreće da pobegnem od onoga što Handke ne opisuje u svojim tekstovima, ja sam predstavnik jedne drugačije književnosti koja nije cinična i koja čitaoce ne smatra budalama tako što ono što je poetično zaogrće u laž“, kazao je Stanišić.
Iz Višegrada Stanišić je izbegao 1992. kao četrnaestogodišnjak. Način na koji piše publika na nemačkom govornom području je odmah zavolela. NJegov prvi roman „Kako vojnik popravlja gramofon“ (2006) je ubrzo posle objavljivanja preveden na više od 30 jezika. Svojim drugim romanom „Pred svetkovinu“ (2014) Stanišić postaje traženo ime nemačke književne scene, a s nagradom Sajma u Lajpcigu veoma brzo postaje poznat i van granica Savezne Republike Nemačke.
Oba romana na srpskom je objavio Samizdat B92, koji je objavio još jednu njegovu knjigu „Klopkari“. Prva dva romana je s nemačkog prevela Jelena Kostić Tomović, a treći Maria Glišić.
„Priče koje pričam, teme kojima se bavim i jezik koji odaberem uzvraćaju udarac meni kao autoru i osobi. Ja sam deo sveta koji stvaram sam za sebe. On me emotivno dotiče, podseća na stvari koje su mi nekada bile važne. Tako i ja postajem igračka jezika“, kaže Saša Stanišić o svom stvaralaštvu.
To poigravanje nemačkim jezikom i istraživanje skrivenih i nepoznatih značenja čini od njega pisca od koga tek treba očekivati dobru književnost. U biografiji ovog pisca čitamo da je rođen je 17. marta 1978. godine u Višegradu, u tadašnjoj Jugoslaviji. Dete je iz mešovitog braka. Otac mu je Srbin, a majka Bošnjakinja. Autor je dve radio drame, brojnih pripovedaka i eseja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
