Kašikara u Novom Sadu košta dvadesetak maraka, deset puta jeftinije nego pre godinu dana. Kosmonaut Sergej Krikaljov maja 1991. odleteo je u vasionu. Deset meseci kasnije, kad je sleteo u nezavisni Kazahstan, saznao je da SSSR više ne postoji.
Mihal Ramač: bilo je to 1992. (10)
Mihal Ramač (1951), novinar, književnik i prevodilac, objavio je šest zbirki pesama, knjige političkih eseja „Povest o početku kraja“, „S one strane snova“ i „6. oktobar“, preveo na rusinski i s rusinskog tridesetak knjiga. Bio je glavni i odgovorni urednik dnevnih listova Naša Borba, Vojvodina i Danas. Radi u Radio-televiziji Vojvodine. Prema tekstu koji objavljujemo kao feljton snimljena je serija „Bilo je to 1992 – Treća Jugoslavija“ u šest epizoda, koja je emitovana tokom novembra i decembra 2012. godine, najzanimljivije delove iz autorovih zapisa objavljujemo kao feljton.
„Za vreme boravka u zatvoru u Zagrebu zarekao sam se da ću srušiti Katedralu i na tom mestu podići dečji vrtić, a u Gradskoj kafani ću otvoriti poslastičarnicu“. Kako javlja Tanjug, ovo je za za Radio Slobodna Petrinja izjavio Arkan, komandant SDG.
Ministar informacija Milivoje Pavlović i radnici Ministarstva uputili su premijeru Radomanu Božoviću rođendansku čestitku sledeće sadržine: „Poštovani druže predsedniče, Ministarstvo za informacije Srbije saznaje iz pouzdanih izvora da ste na današnji dan ugledali svetlost i pružili ruku prema svojoj zvezdi. Pridružujemo se čestitkama, sa željom da u Vama raste gotovost za nova i dobra dela – u ovom svetu još uvek prenaseljenom patnjom i nevoljama svake vrste“.
*
Povodom prisustva patrijarha Pavla na proglašenju SR Jugoslavije 133 sveštenika Eparhije vršačko-banatske uputilo je zahtev da se Sveti arhijerejski sabor „otvoreno izjasni, ili ogradi, od satanske ideologije socijalista, prerušenih komunista, koji produžavaju svoju i našu agoniju, a time i nesreću Srpskog naroda“. Na čelu Eparhije vršačko-banatske bio je episkop Atanasije Jevtić.
Uvodničar Borbe Zdravko Huber citira Miroslava Krležu: „Mir u Blatu Blitvanskom stvorio je Blitvu kao nezavisnu republiku sa milion i sedamsto hiljada Blitvina, ali nije riješio blitvinsko pitanje jer je milion i trista hiljada Blitvina ostalo pod novostvorenom Blatvijom, a osam stotina hiljada Blitvina nisu Visoki Ambasadori kod Zelenog Stola u Versaju dopustili slobodnoj Blitvi da ih oslobodi ispod hunskog jarma… i tako će ti krvavi pučki vatrometi svršiti u ambulanti nekog novog Armisticija (primirja) u Koprivnjaku Blatvijskom godine 2048…“
Specijalni izaslanik EZ Žoze Kutiljero pred ponoć 2. maja prekinuo je pregovore u Lisabonu i poslao delegacije u Sarajevo da ostvare prekid vatre. Izetbegovića po povratku na aerodromu hapsi vojska i odvodi u kasarnu. Branko Kostić iz Beograda naređuje da predsednika Predsedništva BiH upotrebe kao taoca radi oslobađanja vojnika iz opkoljene kasarne. Posle višečasovnih pregovora iz Komande Druge vojne oblasti sutradan polazi kolona od nekoliko desetina vozila. Na čelu je oklopni transporter Unprofora, u sledećem su Izetbegović i general Milutin Kukanjac. Posle nekoliko stotina metara kolona je napadnuta u Dobrovoljačkoj ulici. Beogradski mediji javljaju da je ubijeno sedam vojnika. Kasnije će se tvrditi da je poginulo četrdesetak, a ranjeno dvostruko više. Kako raste broj žrtava, tako se smanjuju šanse za mir.
U Beogradu je odlučeno da se iz jedinica JNA u BiH što pre povuku oficiri i vojnici iz drugih republika, a da tamo ostanu samo oni koji su rođeni u toj republici. Milošević i vojni vrh procenjuju da će Srpskoj Republici biti dovoljno 90 hiljada vojnika, uz još toliko teritorijalaca i dobrovoljaca. Umesto Blagoja Adžića, za načelnika Generalštaba imenovan je Života Panić. Penzionisano je 38 generala. Spisak je, navodno bez znanja Miloševića i Jovića, sastavio i potpisao Branko Kostić, koji se i dalje predstavlja kao potpredsednik Predsedništva Jugoslavije.
„Samo za Uskrs u Zagrebu pokršteno je pet hiljada srpske dece.“ Ovu izmišljotinu potpisuje dopisnik novosadskog Dnevnika iz Bačke Palanke. Zbog bezbroj sličnih laži, srpskim izvorima i političarima ne veruje se ni kada iznesu poneku istinu.
Iako je rat, Jugoslavija učestvuje na takmičenju za Pesmu Evrovizije koje je održano u Malmeu. Njena predstavnica Ekstra Nena peva kompoziciju „Ljubim te pesmama“ i zauzima 13. mesto.
Nastavlja se
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
