Satira na račun vlasti

„Frontaši“ iz Kraljeva su objasnili da su želeli da primaju građane u kasarni „u skladu sa uputstvom Vlade“, a nakon najave donedavnog, a i budućeg premijera Aleksandra Vučića da će buduća Vlada jednom u dva meseca biti izmeštena na sedam dana iz Beograda u neki drugi grad u Srbiji. Prvi rad Vlade van njenog sedišta biće u Nišu, gde će premijer, kako je kazao, zajedno sa ključnim ministrima, „boraviti u kasarni, kako ne bi trošio novac na drugi smeštaj, i primati građane“. Ali, što je u Srbiji dozvoljeno premijeru, nije odborniku.

Akcija „primanje građana u kasarni“ Lokalnog fronta iz Kraljeva jedna je od sve većeg broja sličnih akcija „novih i neuobičajenih“ građanskih pokreta i inicijativa u Srbiji. U Kraljevu, Nišu, Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu… sve češće se organizuju satirični performansi, protesti, šetnje i druga vrsta akcija sa jasnom porukom vlastima. Kolone automobila „čekaju u zasedi“ a potom prate vozilo „pauka“ uz neprekidno trubljenje kako bi se omelo u dizanju vozila nekog građanina, usred bela dana plakatima građanskih organizacija prelepljuju se plakate SNS-a zalepljene na nedozvoljenim mestima i noću, šire se transparenti po mostovima. Građani se „bude“ pištaljkama, trubama, bubnjevima. Koriste se simboli kao što su gumene patkice, gas maske, fantomke, kacige.

Ovakve protestne akcije, kojima prisustvuje od nekoliko desetina do desetak hiljada građana, između ostalog se obrazlažu ocenama da svaka vlast najviše strahuje od osvešćenih građana, a da autoritarnu vlast najviše pogađa drska satira (otvorena „sprdnja“) na njen račun. Ipak, ova, „nova i neubičajena“ udruženja građana i nevladine organizacije ne beže ni od hoda kroz institucije, te pokreću sudske i druge postupke pred „nadležnim organima“, a neke od njih izlaze na izbore i uspevaju da uđu u lokalne skupštine. NJihov ubedljivo najozbiljniji potez bi, međutim, moglo da bude objedinjavanje u jedinstveni građanski front, koji bi bio drugačiji i od vlasti i od opozicije, te insistirao na promenama koje moraju biti u javnom interesu i na korist građana.

Na tribini „Građanska samoodbrana“, održanoj početkom sedmice u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine u Novom Sadu, spontano se nametnula ideja o integrisanju ovakvih građanskih organizacija u jedinstvenu alijansu, koaliciju, savez ili „front“. O takvoj ideji su se pozitivno izjasnili, u većoj ili manjoj meri, predstavnici Udruženja predsednika skupštine stanara (Niš), Ne da(vi)mo Beograd (Beograd), Pokret Podrži RTV (Novi Sad), Biro za društvena istraživanja (Beograd), Lokalni front Kraljevo i druge organizacije, čiji su predstavnici govorili na skupu.

Andrija Stojanović (Ne da(vi)mo Beograd) je na skupu ocenio da su komunikacija, dijalog i sinhronizacija put kojim treba ići, ali da bi za sada trebalo raditi na „ideološkom uvezivanju“ i ići „korak po korak“. Sve organizacije bi trebalo da zadrže autonomiju, a da u slučaju integrisanja budu krajnje odgovorne, te građanima ponude viziju i rešenja koja će biti drugačija od onih koje nudi neodgovorna vlast, jer se njihovo poverenje ne sme izneveriti. Sanja Kljajić (Pokret Podržimo RTV) kratko je zaključila da je potrebno da se slični pokreti i inicijative iz različitih gradova u Srbiji „povežu i uvežu“.

– Ovaj skup zapravo predstavlja obznanjivanje potrebe za stvaranje Građanskog fronta Srbije, koji će biti leve orijentacije, jer mora bit okrenut čoveku a ne profitu. Krajnje je neophodno da se građani samoorganizuju, a njihove organizacije povežu, kako ne bi ličili na amorfnu masu koju politički lideri oblikuju, pre svega posredstvom televizija, kao najmoćnijeg sredstva masovnog ubeđivanja. Političke partije u Srbiji su privatne firme, otuđene od građana, u čijem delovanju je javni interes isključen, te je vreme da građani preuzmu ono što im pripada. Mi smo zato izašli na lokalne izbore, na kojima smo prešli cenzus i osvojili šest odborničkih mandata – rekao je Vladimir Marović (Lokalni front Kraljevo).

Đokica Jovanović, jedan od lidera Udruženja predsednika skupštine stanara i sociolog, ocenio je da svaka vlast teži da se otuđi od društva, a ona autoritarna nastoji da atomizuje pojedince i inicijative, kako bi oslabila otpor. Političke partije u Srbiji su još u pretpolitičkom periodu, jer brinu o sopstvenom interesu, te ne mogu biti ravnopravni sagovornici građanskim organizacijama, koje se bave politikom, jer zastupaju javni interes i ono što je građansko. Zato je krajnje vreme da se građanske organizacije ujedine, na levoj ideološkoj platformi, i okupljene oko zajedničkog imenitelja, a da osnov njihovog delovanja bude građanski bunt.

– Posle novosadskog sastanka ne možemo zasigurno tvrditi da će taj savez biti napravljen. Ali, ohrabruje činjenica da se iz izjava svih govornika mogu nazreti neke okosnice zajedničkog delanja. U tom potencijalnom građanskom savezu, naravno, ne vidim niti jednu političku stranku, ali ni „salonske“ nevladine organizacije kojima je prioritetni interes dobijanje i realizacija projekata, a ne značajniji dometi, posebno ne pokretanje šire društvene akcije za promenu višedecenijskog razaranja našeg društva. Te nevladine organizacije su štedro aplicirale za sredstva donatora, organizovale silesiju seminara, radionica, predavanja i debata, „borile“ se za zaštitu ljudskih, manjinskih, rodnih prava… I šta su uspele da pomere? Ništa! – kaže Jovanović za Danas.

Zoran Gavrilović, programski direktor BIRODI-ja i takođe sociolog, još je skeptičniji prema uspešnom objedinjavanju građanskih organizacija, mada ga već par godina unazad ozbiljno zagovara. On kaže da je startna pozicija za tako nešto „niska i nepovoljna“.

– S jedne strane je civilno društvo, koje se po svim relevantnim nalazima bori sa održivošću, pre svega finansijskom, ali što je još bitnije i sa legitimizacijskom, tačnije sa sposobnošću da zadovolji potrebe koje imaju građani. S druge strane imamo građanstvo koje je ili etatistički orijentisano i čeka da se država samoopameti i samopromeni i postane servis građana. Značajan deo građana kalkuliše na način da je spremno da iskoristi mogućnosti koje mu pruža naš korumpirani sistem i ostvari svoja prava – kaže on za naš list.

Ipak, on smatra da rešenje jeste „u formiranju subjekta koji će biti u službi ostvarivanja interesa i potreba građana“, a to može biti neka vrsta saveza građanskih organizacija. Takav savez bi između ostalog doprineo demonopolizaciji političkih partija u sferi javnog delovanja, koje su sada jedini akter koji se bavi politikom, što je s jedne strane pogrešno, a s druge strane doprinosi da one budu izvor korupcije i ostalog devijantnog ponašanja. One ne artikulišu interese građana, već svoje i interese svog članstva stavljaju ispred svega drugog, pa i onih čije glasove dobijaju na izborima, zaključuje Gavrilović.

Različite a slične

Na skupu „Građanska samoodbrana“ učestvovale su građanske organizacije različitih profila i interesovanja. „Ne da(vi)mo Beograd“ ukazuje na stručne, pravne i ostale propuste projekta „Beograd na vodi“, kao i nasilja i bezakonja prilikom rušenja objekata u Savamali u izbornoj noći od strane 30-ak ljudi sa fantomkama na glavama. BIRODI se nizom aktivnosti bori protiv korupcije u javnoj sferi, kao i monitorisanjem medija i ostvarivanjem javnog interesa u budžetski podržanim medijima. Udruženje predsednika skupštine stanara ukazuje na nepravilnosti u funkcionisanju javnih preduzeća i javnog sektora, koja se pre svega „obijaju“ o novčanike građana. Lokalni front Kraljevo insistira na dekorupciji institucija i delukrativizaciji politike. Pokret Podržimo NTV se zalaže za profesionalni javni servis Vojvodine, kao i slobodu i profesionalizam u medijima. „Učitelj neznalica i njegovi komiteti“ se bavi širokom spektrom tema, od radničkih prava ili prava na stanovanje preko funkcionisanja države do pitanja rata. Organizacija PAOR Zrenjanin se zalaže za poštovanje ljudskih prava i bori protiv rehabilitacije nacionalizma i fašizma.