Savamala izbrisana iz katastra i pre rušenja

Prema informacijama našeg lista, svi objekti iz te ulice su jednostavno izbrisani iz katastra nepokretnosti, tako da ispada da na dan rušenja, prema Republičkom geodetskom zavodu, zapravo ništa od objekata nije srušeno pošto ništa nije ni postojalo.

Kada je u novembru prošle godine građanin Dragan Marić putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja zatražio kopije listova nepokretnosti, odnosno privremene listove za sve katastarske parcele u Hercegovačkoj ulici na dan 24. aprila 2016, odgovor RGZ, u koji je Danas imao uvid, bio je da oni te podatke nemaju u svojoj bazi. Marić sumnja da je učinjeno krivično delo.

„U bazi podataka RGZ opštine Savski venac ne postoje podaci, ne samo za Hercegovačku 4, nego i za sve ostale. U zahtevu sam ciljano naveo datum rušenja 24. april 2016. Odgovor Republičkog geodetskog zavoda (potpisao v. d. direktora Borko Drašković, prim. aut.) dokaz je da su dali odgovor sa lažnim podacima, ako poseduju LN ili PLN na dan 24. april ili su podatke stvarno uništili, što je krivično delo računarska sabotaža iz člana 299 Krivičnog zakonika“, navodi za Danas Dragan Marić i najavljuje da će posle konsultacija za Zaštitnikom građana podneti krivičnu prijavu protiv nepoznate osobe iz RGZ, kao i građansku tužbu Višem sudu u Beogradu.

To ne bi bila prva pritužba na rad službe za katastar u vezi sa slučajem Savamala. Naime, preduzeće Transport Peroni d.o.o., čiji su neki objekti srušeni te noći, a poslednja tri u avgustu i septembru, već je podnelo pritužbu Zaštitniku građana vezano za postupanje Službe za katastar nepokretnosti Savski venac, i taj postupak je, kako smo saznali, u toku.

– Državno pravobranilaštvo je samo 15 dana nakon rušenja u aprilu dostavilo dopis Službi za katastar nepokretnosti Savski venac sa zahtevom da se izvrši uviđaj i sačini izveštaj šta je ostalo od „starih“ objekata. Ova služba je zapisnik sačinila 25. maja, u kojem navodi da više ne postoje objekti na ovoj lokaciji i da su porušeni 25. aprila, priča za Danas Vladimir Marković, direktor preduzeća Transport Peroni d.o.o. Nakon toga, kako dodaje, Grad Beograd preuzima novu kopiju Plana gde sada ne postoje nikakvi objekti na ovoj katastarskoj parceli i izdaje privremenu građevinsku dozvolu preduzeću „Beograd na vodi“, koje angažuje preduzeće „Milenijum tim“ i pod izgovorom raščišćavanja terena ruši u dva navrata preostala tri objekta.

– Sve smo to evidentirali prijavom policiji, građevinskoj inspekciji, a evidentirano je i kroz izveštaj sudskog veštaka građevinske struke, koji je po našem zahtevu za obezbeđivanje dokaza odobrio Privredni sud. U tom izveštaju veštak je konstatovao da su ta tri objekta neporušena i da se kao takva mogu sanirati. Ovo je izvršenim uviđajem na terenu konstatovano čak dva meseca nakon zapisnika Službe za katastar nepokretnosti Savski venac u kojem tih istih objekata nema, objašnjava Marković. Uviđaju su, kako kaže, prisustvovali na njihov zahtev i po odluci suda i predstavnici preduzeća „Beograd na vodi“ i „Milenijum tim“.

Sagovornici Danasa očekuju da se utvrdi odgovornost Službe za katastar nepokretnosti.

Miloš Janković, v. d. zaštitnika građana, potvrdio je za Danas da je postupak oko toga već u toku i da će po okončanju procedure Zaštitnik doneti akt.

– Reč je o tome da su zaista tamo postojali objekti, bili su upisani u katastar. U jednom momentu službeno lice katastra je izašlo na lice mesta i snimilo stanje. Jedan dan nakon toga, vlasnik tih objekata u Hercegovačkoj, koji ih je ofarbao u crveno i žuto, daje izjavu televiziji i u pozadini se vide objekti. Menja se u međuvremenu stanje, na osnovu nalaza tog lica iz katastra, navodno nijedan objekat ne postoji – svi su porušeni. Zatim, investitor dobija rešenje kojim se omogućuje raščišćavanje terena i šuta. U momentu kad su izašli na teren da čiste, vlasnik se usprotivio rušenju ofarbanih objekta. Pozvana je policija, a u policijskom zapisniku je konstatovano samo da je problem između onih koji hoće da ruše i vlasnika objekta, kao i da tu postoje dva objekta određenih dimenzija. Očigledno je da virus propusta u radu policije, tužilaštva i rada pod diktatom nije zahvatio samo jedan državni organ, problem je mnogo, mnogo veći – istakao je Janković.

Šta stoji na sajtu katastra

Ulaskom na eKatastar nepokretnosti (katastar.rgz.gov.rs) uvideli smo da pod opcijom pretraživanje po adresi sada nećete ništa naći za Hercegovačku 4. Pretragom po broju katastarske parcele, videli smo da za katastarski broj 450 (Hercegovačka 4) stoji deset naznačenih podbroj parcela, za svaku od njih kao način korišćenja zemljišta stoji da je ostalo veštački stvoreno neplodno zemljište, da je tip gradskog građevinskog zemljišta, u svojstvu javne svojine, gde se kao imalac prava nad njima navodi Republika Srbija. Kao datum poslednjeg ažuriranja podataka za sve parcele pod tim katastarskim brojem navodi se 10. april ove godine.