Savet bezbednosti UN uveo sankcije piratima

Brzo izglasavanje rezolucije koju je sponzorisala Britanija usledilo je nakon pogoršanja situacije u Somaliji, kako na kopnu tako i na 3.900 kilometara dugoj obali ove zemlje, koja je jedan od najvažnijih brodskih ruta na svetu. Potez Saveta bezbednosti UN usledio je nakon što su velike brodske kompanije saopštile da će svoje brodove držati podalje od Sueckog kanala i Adenskog zaliva zbog straha od napada pirata.

Nakon glasanja u UN, pomoćnik generalnog sekretara zadužen za mirovne operacije Rajsudin Zenanga izjavio je: „Piratstvo, ali i nedavni teroristički napadi simptomi su fundamentalnih problema i anarhije koja vlada u Somaliji“. Od početka godine, prema rečima Zenange, evidentirano je više od 120 piratskih napada u vodama Somalije, što je rezultiralo otmicom 35 brodova i više od 600 članova posade za koje je tražen otkup. Somalija je bez funkcionalne vlade od 1991, kada su ratni klanovi svrgnuli režim diktatora Mohameda Seda Bare, a potom se okrenuli jedni protiv drugih.

Rezolucija Saveta bezbednosti predviđa zamrzavanje imovine i zabranu putovanja za sve one koji su umešani ili podržavaju dela koja su pretnja miru u Somaliji, narušavaju embargo UN na oružje i opstruišu isporuke humanitarne pomoći.

U međuvremenu, teško naoružani islamisti došli su juče u luku Haradhir u potrazi za piratskom grupom koja stoji iza otmice saudijskog naftnog tankera, rekao je jedan lokalni vođa. „Islamisti su rekli da će napasti pirate, jer su oteli muslimanski brod“, rekao je taj vođa, koji je želeo da ostane neimenovan. Islamistički lideri bore se većdve godine protiv vlade i njenih etiopskih vojnih saveznika. Oni negiraju optužbe da su povezani sa piratima i naglašavaju da će se obračunati sa njima ukoliko dođu na vlast. Neki analitičari, međutim, smatraju da islamski ekstremisti imaju koristi od piratskih plenova, i da im pomorski razbojnici omogućuju da lakše dođu do naoružanja. Analitičari, takođe, optužuju i somalijsku vladu da sarađuje sa piratima.