Savet Evrope, Kosovo i ukrajinska kriza: Lek rizičniji od bolesti

Ova panevropska institucija smeštena u alzaškom Strasburu, u pograničnom pojasu Francuske i Nemačke, simbolizuje snagu i privlačnost evropskog jedinstva, naspram konflikta i razdvajanja. Odlaskom/isključenjem Rusije iz SE, sveevropska ideja je nestala i nije ostavla mnogo nade da će biti skoro obnovljena.

Dok su se lideri Zapadnog Balkana nalazili u sredu na tradicionalnoj večeri u Briselu kojoj je domaćin bio šef evropske diplomatije Žozep Borelj, stigla je vest da je tog dana Kosovo predalo prijavu za članstvo u SE.

O tome je javnost u Srbiji obavestio predsednik Aleksandar Vučić koji je bio na pomenutoj večeri.

„Dobio sam zvaničnu informaciju da je tzv. Kosovo podnelo zahtev za prijem u SE i time je Priština pokazala da je brutalno prekršila i pogazila “Vašingtonski sporazum”, nakon desetogodišnjeg gaženja “Briselskog sporazuma”, kao i “Rezoluciju 1244”“, rekao je Vučić, a zatim najavio još jednu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost i poručio da će Srbija dati sve od sebe da pokaže da može da se bori.

OČUVANJE ZAJEDNIČKOG NASLEĐA:

Srbija je od 2003. u članstvu SE, osnovanog 5. maja 1949. Cilj SE od osnivanja bio je „očuvanje zajedničkog evropskog nasleđa“ i vraćanje mira, demokratije i stabilnosti u Evropi posle “Drugog svetskog rata”. Države članice SE osnovale su 1959. “Evropski sud za ljudska prava”.

Rusija je, inače, od 1996, kad je primljena u SE do marta ove godine, više puta ostajala bez prava glasa ili prava prisustva zasedanjima ove organizacije. U SE, sada bez Rusije, nalazi se 46 država članica, među kojima su Azerbejdžan i Jermenija.

Od evropskih država, samo Vatikan i Belorusija nisu članice. Vatikan je samo posmatrač, a Belrusija je kandidat od 1993. Generalni sekretar SE je Marija Pejčinović Burić iz Hrvatske, a njen zamenik je bivši norveški dilomata, Bjorn Berge.

Odmah posle ruskog napada na Ukrajinu, 25. februara SE je još jednom suspendovao Rusiju. Komitet ministara odlučio je da joj uskrati pravo na predstavljanje u Komitetu ministara i Parlamentarnoj skupštini.

Ta odluka značila je da Rusija ostaje članica SE i potpisnica svih njenih konvencija, a posebno “Evropske konvencije o ljudskim pravima”.

Ova suspenzija bila je privremena pa su kanali komunikacije ostali otvoreni. Tokom prolećnog zasedanja Parlamentarne skupštine SE (PSSE), 14. marta poslanici su počeli da raspravljaju o rezoluciji “Posledice agresije Ruske Federacije na Ukrajina”. Sledećeg dana Rusija je saopštila da napušta ovu organizaciju, a dan posle ovoga, Komitet ministara je isključio Rusiju iz SE.

SAVET EVROPE JOŠ JEDAN OEBS:

Ruski ministar spoljnih poslova, Sergej Lavrov obrazložio je da je ideja o napuštanju SE davno sazrela u Moskvi, jer se SE „pretvorio u još jedan OEBS (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju)“. Obe organizacije prekršile su prvobitno načelo odlučivanja konsenzusom i oslanjajući se na „mehaničku zapadnu većinu“, ignorisali interese Rusije. Lavrov je zaključio da je Rusija „odavno zakasnila“ za izlazak iz SE.

Neki poslanici SE, na žalost, bili su predvodnici trenda izjednačavanja staljinizma i fašizma u osudi „totalitarnih režima“.

Tako je 25. januara 2006. PSSE usvojila rezoluciju o „potrebi međunarodne osude zločina totalitarnih komunističkih režima“ (“Rezolucija 1481”). Tri godine kasnije ovo je učinila i Parlamentarna skupština OEBS. Ideju o osudi zločina totalitarnih režima u SE predložio je još 2003. holandski poslanik Rene van der Linden, koji je kasnije bio na čelu PSSE.

U septembru 2005, poslanik švedskog Riksdaga iz Partije umerene koalicije, Goran Lindblad, podneo je političkoj komisiji PSSE finalizovan izveštaj “Potreba međunarodne zajednice da osudi zločine komunizma”.

Prema nameri autora, odgovarajuća rezolucija je trebalo da uspostavi istorijsku pravdu osudom zločina komunističkih režima, kao što su u Nirnbergu osuđeni zločini fašizma.

U glasanju su učestvovala samo 153 poslanika (od 317). Za rezoluciju je glasalo 99 parlamentaraca, protiv 42. Jedini član ruske delegacije koji je podržao rezoluciju bio je nedavno preminuli lider Liberalno demokratske partije, Vladimir Žirinovski.

KOSOVO U SE?:

Kosovski predstavnici svojoj inicijativi pristupaju sasvim ambiciozno. Oni tvrde da je Kosovo dobro pripremljeno za brzo prolazak procedure za pristupanje SE.

„Borićemo se za svaki glas“, komentariše kosovska ministrka spoljnih poslova Donika Gervala Švarc najavu Srbije da spreči ulazak Kosova u SE i pri tom poručuje da „gleda svoja posla“.

Ona navodi niz pogodnosti koje će Kosovo dobiti članstvom u SE. Među njima su pristup “Evropskom sudu za ljudska prava” i “Bolonjskom procesu” čime će olakšati priznavanje kosovskih diploma o obrazovanju.

Podsticaj ulasku Kosova u SE, kako se čini, stigao je s druge strane. Postavljanje Kosova u novom svetlu za američku administraciju počelo je krajem prošle i početkom ove godine kad je postalo jasno da sledi ruski napad na Ukrajinu.

SAD su u tom periodu razvile novu strategiju za rešavanje balkanske krize, koja se zasnivala prvenstveno na jačanju „evropske dimenzije“ kosovske državnosti, a da bi tek nakon toga moglo da dođe do njene afirmacije u “UN”. Polazeći od toga da je najveća slabost kosovske državnosti to što pet država članica EU, od kojih su četiri u “NATO”, ne priznaje Kosovo.

Ukrajinska kriza i “kosovsko pitanje” mogu biti kompatibilni jer rešavaju zajednički neka pitanja – sprečavanje većeg uticaja Moskve i Pekinga na Balkanu, kao i dalje zaoštravanje situacije u regionu.

Još pre pet godina, u dokumentu “Balkan – napred, nova američka strategija za region”, predviđalo se da, ukoliko dođe do distanciranja Beograda od Moskve, Srbija bi trebalo da postane „bliski partner i saradnik SAD u regionu“.

Odsustvom Rusije iz SE put kosovskoj aplikaciji je olakšan, ali samo u jednom delu. Kosovska ministarka priznaje da je i sama svesna da ukrajinska kriza može da zakomplikuje ceo proces. Prijava Kosova biće izazov i za SE, budući da pored pet evropskih država, ni Jermenija, ni Azerbejdžan nisu priznali Kosovo.

Otvaranje pitanja promene granica u Evropi u ovom telu, značilo bi još jednom sveevropsku raspravu o tome kako nastaju države, mogu li da nastanu upotrebom sile treće strane u sporu, a sve to imaće direktne refleksije na ocenu i stav prema ruskoj operaciji u Ukrajini.

Ponovno otvaranje rasprave o nezavisnosti Kosova može da bude “dvosekli mač” u izmenjenim okolnostima, kad je evropska javnost pripremljena da ne prihvati nikakvu dezintegraciju Ukrajine.

Sa tog stanovišta, Srbija može da dobije drugu šansu da veštije osporava kosovsku državnost. U Evropi bi mogla paralaleno da postoje dva „zamrznuta sukoba“ – ukrajinski čije ključeve drži Rusija i kosovski koji je već decenijama u američkim rukama.

Ukoliko ta rasprava bude išla u korist kosovske državnosti, onda će ona dati odrešene ruke Rusiji da prema Ukrajini postupa isto onako kako Zapad postupa prema Kosovu.

Podsetimo, upravo je to ruski predsednik Putin izneo generalnom sekretaru “UN” Antoniju Guterešu prilikom razgovora u Moskvi.

Umesto da se obesnaže ruski argumenti prema Ukrajini, rasprava u SE bi ih tako samo ojačala. Tim pre što Rusija nije jedina koja Kosovo smatra presedanom, pa kosovska prijava može da bude „lek koji je rizičniji od bolesti“.

„PATOLOŠKI UCENJIVAČI“:

Španija je druga država od koje može da se očekuje najodlučniji otpor kosovskom članstvu u SE. Od izričite važnosti je što taj otpor nije račundžijski, nego duboko principijelan.

Španija je pored toga država sa tradicionalnim veoma snažnim uporištem u SE koja je u stanju da efikasno zaštiti svoje interese, pa makar preko puta sebe imala SAD i Nemačku, kao što će to najverovatnije biti u ovom slučaju.

Španija nastoji da uza sebe drži “mediteranski blok” država, pre svih Francusku, Portugaliju i Maltu, a zatim Italiju, Grčku i Kipar. Ministar spoljnih poslova Srbije, Nikola Selaković sreo se sa šapnskim ministrom spoljnih poslova Hoseom Buenom u Marakešu, istog dana kad je Kosovo obznanilo podnođenje prijave u Strasburu.

Iako više nije u članstvu, Rusija nije prestala da se bavi SE. Podnošenjem prijave, „delimično priznate Republike Kosovo“ za članstvo u SE, EU i zemlje članice “NATO” ucenjivaće Srbiju, ocenio je član Komiteta za međunarodne poslove Saveta Federacije, Sergej Cekov.

„Postoje raniji sporazumi da Kosovo neće da podnosi zahteve za članstvo u međunarodnim organizacijama, ali oni su nastavili da ih podnose. EU i Amerikanci sa NATO veruju da je došlo vreme kad mogu da odbiju sve sporazume ili da odustanu od njih i da se ponašaju kako hoće. Ucenjivaće Srbiju ovim zahtevom Kosova, na primer, da bi usvojila antiruske sankcije“, objasnio je on.

Ruski senator je istakao da su Evropa i SAD „patološki ucenjivači“ za koje je to norma. Zbog toga će Srbiju ucenjivati kroz ovu kosovsku aplikaciju, istakao je Cekov i dodao da „delimično priznanje“ Kosova ne mora da bude uslov za članstvo u SE.

U daljoj proceduri, Sekretarijat SE dužan je da zahtev prosledi Komitetu ministara, gde bi se ovo pitanje prvo moralo staviti na dnevni red, a potom bi se održala rasprava i glasanje.

Prvi sledeći sastanak održava se 20. maja u Torinu i njime predsedava italijanski ministar Luiđi di Majo. Ukoliko dobije dvotrećinsku većinu od 46 članica, odnosno 33 države članice, takva odluka prosleđuje se PSSE.

Pre nego što postane članica, država se nalazi u statusu kandidata, u kom se njeno zakonodavstvo usklađuje sa “Poveljom SE” i “Evropskom konvencijom o ljudskim pravima”. Kad se okonča proces monitoringa, država postaje punopravna članica SE dvottećinskom podrškom u PSSE.