Savet Evrope (ne)dostižan za Kosovo

Stefan Surlić: Mislim da je to principijelno nije tačno zato što je Vašingtonski sporazum i moratorijum u okviru tog sporazuma istekao u septembru prošle godine. Moratorujim se odnosio na obavezu Kosova da ne podnosi zahteve za prijem u međunarodne organizacije i na obavezu Srbije da ne vodi kampanju za povlačenje priznanja Kosova. Možemo samo govoriti o duhu Vašingtonskog sporazuma i pozivati se na američke zvaničnike koji smatraju da je on uprkos isteku moratorijuma i dalje na snazi dok god se Beograd i Priština drugačije ne dogovore.

Agon Malići: Moratorijum više ne važi. Mislim da je taj zahtev za prijem u Savet Evrope logičan. To je deo nove strategije vlade Kosova da konsoliduje kosovska državnost u evropskim institucijama paralelno sa dijalogom o normalizaciji odnosa koji se vodi u Briselu.

Karabeg: Zašto je Beograd tako žestoko reagovao na ovaj potez Prištine?

Surlić: Beograd insistira na tome da bilo kakvo buduće članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama može biti samo rezultat dogovora između Beograda i Prištine postignutog pod pokroviteljstvom Brisela ili Vašingtona kao što je to ranije bio slučaj sa telekomunikacijama. U trenutku kad je dijalog u zastoju, kad se iz Prištine šalju vrlo oštre poruke prema Srbiji, ovaj potez se tumači kao neprijateljski čin. S druge stane, SE je organizacija koja je sinonim za poštovanje ljudskih prava, pa bi Kosovo pre nego što postane član SE trebalo da dokaže da je spremno da poštuje ljudska prava manjinskih zajednica, posebno srpske.

Malići: Svaki potez Prištine na međunarodnoj sceni, koji se tiče konsolidacije kosovske državnosti, u Beogradu se doživljava dramatično. Zahtev Kosova sa prijem u SE je sasvim logičan za one koji podržavaju kosovsku državnost. Mislim da za prijem Kosova neće biti velikih prepreka jer dve trećine zemalja članica SE priznaje Kosovo, a one koje ga ne priznaju nemaju pravo veta. A što se tiče argumenta da Kosovo najpre treba da pokaže da poštuje manjinska prava da bi zaslužilo da bude primljeno u SE, ja mislim da stvari stoje obrnuto. Članstvo Kosova u SE omogućilo bi srpskoj manjini na Kosovu da traži zaštitu Evropskog suda u Strasburu što bi značilo veću zaštitu njenih prava.

Surlić: Tačno je da bi, kada bi Kosovo postalo član SE, Srbi, kao i ostali građani koji žive na Kosovu, mogli da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava. Ali je isto tako činjenica da se prava Srba na Kosovu sistematski krše. Desetine hiljada slučajeva uzurpirane srpske imovine još uvek nije rešeno. Imamo slučaj da je Ustavni sud Kosova doneo odluku o vraćanju zemljišta manastiru Dečani, a lokalne, ali i centralne vlasti ne žele da je sprovedu. Nije, dakle, reč o pojedinačnim slučajevima već o sistemskom problemu. Evropski sud za ljudska prava ne može da zameni kosovske institucije i sudove.

Malići: Ne mislim da je reč o sistemskom problemu. Ustavna i politička prava Srba na Kosovu su dosta velika. Mislim da je žalosno što vlada ne sprovodi odluku Ustavnog suda o manastiru Dečani, ali to nije razlog da se kaže da Kosovo zbog toga ne treba da bude u SE. Srbima na Kosovu su Ahtisarijevim planom data velika prava uz očekivanje da će i Srbija pomagati u implementaciji tih prava. Ali poslednjih 12, 13 godina politika Srbije išla je u smeru sabotiranja Kosova. Beogradu nikad nije bio prioritet položaj Srba na Kosovu već ih je upotrebljavao ili za unutrašnju politiku ili za neke geopolitičke ciljeve. Kosovski Srbi su izloženo dvostrukoj viktimizacije – s jedne strane kosovskih elita koje za njih nisu zaintresovane, a s druge strane vlasti u Srbiji koja ih koristi za svoje potrebe.

Karabeg: Koliko poziciju Srbije slabi to što se Putin pozvao na Kosovo kad je govorio o pravu Donbasa na nezavisnost?

Surlić: Mislim da situacija Srbije nije drastično promenjena. Rusija se i ranije pozivala na slučaj Kosova. S obzirom da na međunarodnom nivou nije postignut konsensus da je Kosovo slučaj sui generis, Kosovo će uvek biti primer za sve nacije ili etničke grupe koje se opredele za secesiju. Nije opravdana ni Vučićeva bojazan će nakon Putinove izjave Zapad još više insistirati na tome da Srbija prizna Kosovo da bi mogli da kažu Putinu da Kosovo i Donbas nisu isti slučaj jer, ako Srbija to i učini, to će opet biti argument u rukama Rusije da kaže – kad je Srbija priznala nezavisnost Kosova može i Ukrajina da prizna pripajanje Krima Rusiji i nezavisnost Donbasa. Tako da ko god želi da koristi slučaj Kosova on će ga koristiti na svim meridijaninima. Nije reč samo o Rusiji.

Malići: Ne postoji nikakva paralele između Kosova i Donbasa. U slučaju Kosova reč je multilateralnom procesu koji je doveo do nezavisnosti i odluke Međunarodnog suda pravde da proglašenjem nezavisnosti Kosovo nije prekršilo međunarodno pravo. Mislim da Putinova izjava samo otkriva hipokriziju ruske pozicije na Balkanu i neiskrenost ruske podrške Srbiji. Pokazalo se da je Rusiji više stalo da slučaj Kosova poveže sa njenom interesima u Ukrajini, Gruziji i okolnim zemljama nego do podrške Srbiji. Mislim da je ruski uticaj bio glavni faktor što nije nije bilo progresa u dijalogu između Kosova i Srbije. Nadam da će slabija pozicija Rusije u regionu otvoriti Kosovu put ka EU i NATO, kao i drugim zemaljama u regionu.

Karabeg: Da li će Kosovo postati član SE?

Surlić: Šanse su velike jer dve trećine zemalja članica SE priznaje kosovsku nezavisnost. Pitanje je samo da li će neke među njima biti uzdržane prilikom glasanja tako da taj broj od dve trećine nije u potpunosti siguran. Međutim, ukoliko Kosovo bude primljeno u SE biće to velika pobeda za Prištinu na međunarodnom planu posle dužeg vremena stagnacije, ali dugoročno gledajući to ni na koji način neće doprineti finalnom sporazumu između dve strane.

Malići: Mislim da postoje dobre šanse, ali sve zavisi od pristupa kosovske vlade. Ona treba da šalje pozitivne signale poput sprovođenja odluke Ustavnog suda o manastiru Dečani. Pored toga, treba da vrlo ozbiljno pristupi dijalogu u Briselu.