Savet: Novi vlasnici Tanjuga dobili pogodnosti od države da stvore medijsku imperiju

„Njihova najveća obaveza je da se vršenjem svojih usluga ne zameraju vlasti, a kakve će benefite od toga imati gradjani to i nije bila tema prilikom ugovaranja prodaje“, navodi se u izveštaju Saveta koji je dostavljen Vladi Srbije.

Savet je podsetio da je Tanjug pravno prestao da postoji krajem 2015. godine, ali da je agencija nastavila da radi sve do prodaje njenih imovinskih prava privatnoj beogradskoj firmi „Tačno“, decembra 2020. godine.

Tanjug je marta 2021. godine izbrisan iz Agencije za privredne registre.

Po oceni Saveta za borbu protiv korupcije, prodajom žigova i imovinskih prava Tanjuga ostalo je puno nerešenih problema, pre svega zaostale obaveze iz poslovanja koje nisu prenete na Republičku direkciju za imovinu, a nejasno je i kolike su te obaveze, prema kome, u kom iznosu i iz kojih izvora će biti izmirene.

Republička direkcija za imovinu se, kako navodi Savet, ogradila od ove teme pozivajući se na Odluku o pravnim posledicama prestanka novinske agencije Tanjug, po kojoj je njegova direktorka, pre brisanja agencije iz Agencije za privredne registre bila dužna da izmiri sve njegove obaveze.

„Ona te obaveze nije izmirila verovatno iz razloga što nije bilo finansijskih sredstava. Ovakva situacija je u najmanju ruku čudna, pravni subjekat se briše iz registra, iza njega ostaju sudski sporovi i obaveze, iza kojih ne stoji institucija koja je preuzela njegovu imovinu“, navodi se u izveštaju Saveta.

Kako je ukazano, ostalo je nerešeno pitanje imovine Tanjuga u Skoplju, Podgorici i Zagrebu.

Takodje, Savet je objavio da ne postoji potpuna infomacija koja se odnosi na 205 umetničkih dela koja su založena zbog neizmirenih poreskih obaveza Tanjuga, odnosno o kojim delima je reč, da li je radjena procena njihove vrednosti i ako jeste, ko je to radio.

„Pogodnostima koje je kupac ‘Tačno’ dobio kupovinom žigova i drugih imovinskih prava Tanjuga nije kraj. Pored državne imovine koju koristi po izuzetno povoljnim cenama omogućava mu se da dobija i poslove od državnih institucija“, ukazao je Savet.

Kako je objašnjeno, iako se raspisuje java nabavka za medijsko praćenje i druge medijske usluge pojedinih ministarstava i drugih državnih institucija, ponudu najčešće dostavlja jedan ponudjač, a to je prema Portalu javnih nabavki najčešće Tanjug, odnosno društvo „Tačno“.

U izveštaju Saveta je navedeno je da je tokom 2021. godine, do sredine novembra, vrednost ugovorenih nabavki ministarstva i državnih institucija sa firmom „Tačno“ bila 22,57 miliona dinara.

Savet je Vladi Srbije preporučio da naloži državnim institucijama da prestanu sa finansiranjem medijskih usluga medijima sa privatnim vlasništvom i dodatno finansijski opterećuju sve građane.

Ocena Saveta je da ako postoji posebna potreba za dodatnim medijskim uslugama državnim institucijama, to treba da radi javni servis koga građani Srbije već plaćaju.

Preporuka je i da ministarstva preispitaju programsko sufinansiranje medija, pre svega koji projekti se finansiraju, koliko su oni značajni za nacionalni i državni interes, ekonomski opravdani, transparentni i dostupni ne samo za privilegovane privatne medije.

Savet je preporučio da Vlada Srbije preispita ugovor o zakupu poslovnog prostora u centru Beograda koji koristi firma „Tačno“, a koji je ranije koristio Tanjug, „imajući u vidu da je zaključen slobodnom pogodbom i duplo je manja vrednost tog zakupa od cene zakupa koji grad Beograd plaća iz budžeta privatnim firmama za korišćenje prostora predškolskih ustanova“.

Zatraženo je da na sajtu Republičke direkcije za imovinu budu dostupne informacije u vezi sa iznosom ukupnih obaveza Tanjuga, zatim informacije o vrednosti 205 umetničkih dela koja su bila u vlasništvu te agencije i da se u što kraćem roku predloži rešenje za imovinu agencije u Skoplju, Podgorici i Zagrebu.