Savet za nacionalne manjine nije se sastao tri godine

– Nažalost, u odnosu na popis iz 2002, broj pripadnika rumunske nacionalne manjine smanjen je za oko 10.000, odnosno za 25 odsto. To nije nimalo naivno. Jedan deo njih se izjasnio kao Vlasi, drugi su asimilovani kao većinski narod, treći se nisu izjašnjavali. Mnogi su otišli u zapadne zemlje i Rumuniju i, povrh svega, imamo belu kugu, koja nije karakteristična samo za Rumune – kaže u intervjuu za Danas Daniel Petrović, predsednik Nacionalnog saveta rumunske nacionalne zajednice.

Kakav je danas položaj rumunske nacionalne manjine?

– Usvajanjem zakonske regulative vezane za nacionalne savete, načinjen je pomak u odnosu na period 1990-ih. Desetogodišnjicu od formiranja Nacionalnog saveta Rumuna proslavili smo 7. decembra. Tu su podignuti standardi, postignuto je kolektivno pravo koje nam daje kulturnu autonomiju u oblasti jezika, obrazovanja, informisanja i kulture u užem smislu. Formiran je i republički Savet za nacionalne manjine. U to telo ulaze svi predsednici formiranih nacionalnih saveta, premijer, koji je i predsednik Saveta, i sedam ministara Vlade Srbije. Po tom modelu, trebalo bi da predstavnici nacionalnih manjina, na najvišem nivou, rešavaju svoje probleme. Kao model, to je izvanredno postavljeno, ali u praksi ne funkcioniše. Taj Savet se nije sastao tri godine, a pokrajinski dve. S druge strane, ako jeste rešeno pitanje kulturne autonomije, onda pitanje političke autonomije i predstavljanja još uvek nije rešeno. Ako pogledamo primere iz prakse okolnih zemalja, videćemo da manjine imaju i svoje političke predstavnike u parlamentima. Svakako da nam predstoji da u nekom budućem izbornom zakonu definišemo i to.

Kakvo je stanje u sferi jezika i obrazovanja?

– Imamo škole u Vojvodini, ali u drugim delovima Srbije škole na manjinskom jeziku još nisu profunkcionisale. Zakon se ne primenjuje jednako na teritoriji cele Srbije. Bilo bi dobro da Ministarstvo prosvete uvede rumunski barem kao izborni predmet tamo gde se zadovoljavaju zakonski uslovi, a to je 15 potpisa roditelja koji žele da njihovo dete uči naš jezik. U Vojvodini postoji 26 osnovnih škola u kojima se odvija nastava na rumunskom jeziku. Od toga se u polovini rumunski uči samo u četiri razreda. Postoje i dve srednje škole, u Alibunaru i u Vršcu. Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu postoji Odsek za romanistiku, a nastava se organizuje i na Učiteljskom fakultetu u Vršcu. U centralnoj Srbiji mora da se učini dodatni napor da bi se to regulisalo.

Kako opstaju mediji na rumunskom jeziku i da li ima problema u domenu informisanja?

– I tu postoje dva aršina. U Vojvodini je pitanje informisanja regulisano, ali ne i u centralnoj Srbiji. Imamo kuću Libertatea, koja je formirana 1945. godine. Pokrajinska Skupština prenela je osnivačka prava na Nacionalni savet, kao i na druga manjinska glasila čiji je osnivač, kako se ne bi privatizovala i verovatno nestala na tržištu. Međutim, odlukom Ustavnog suda te nadležnosti su osporene. Libertatea izlazi jednom nedeljno. Mislim da je to bilo dobro rešenje, jer jedan manjinski list ne može da opstane ako se gleda samo ekonomska računica. Ne može da živi bez finansiranja iz budžeta. Mi jesmo finansirani iz budžeta Pokrajine, ali to pitanje treba rešavati i na republičkom nivou. S druge strane, čak ni u Vojvodini, još od bombardovanja, neki releji nisu u funkciji, pa u istočnom Banatu nema signala Radiotelevizije Vojvodine, koja emituje program na rumunskom jeziku. To je tehnički problem, koji je delom u nadležnosti Pokrajine, a delom Republike.

Table na rumunskom

Tradicionalni nazivi mesta u kojima žive manjine, odlukom Skupštine Vojvodine, moraju da imaju i table na jeziku te manjine. Bez obzira na to što je rumunski takođe službeni jezik u nekim opštinama, to pravo se ne ostvaruje. Već 10 godina se borimo za to. Neke opštine su usvojile, neke nisu, i to je jedan proces koji traje. Ali u tom procesu mora i da sazreva svest većinskog naroda. Pogotovo što postoji odluka o finansiranju toga od strane Pokrajinskog sekretarijata za nacionalne manjine, koji svake godine raspisuje konkurse za postavljanje i zamenu tih tabli. Mislim da je to naše bogatstvo i prednost, a time će i Srbija pokazati da je usvojila i da poštuje veće standarde za nacionalne manjine.

Nerešeno rumunsko pitanje pravoslavne crkve

U kakvom je položaju Rumunska pravoslavna crkva?

– U Zakonu o crkvama i verskim zajednicama pri usvajanju je učinjen propust tako što Rumunska pravoslavna crkva nije uvrštena kao tradicionalna crkva u Srbiji. To je i dalje otvoreno pitanje. Nacionalni savet je svojevremeno uputio dopis predsedniku Republike i Vladi da se naprave izmene i dopune tog zakona, da RPC, koja je autentična ovde već nekoliko stotina godina sa svojom tradicijom i verskim objektima, bude posmatrana kao tradicionalna crkva.

Da li je to posledica spora između SPC i RPC?

– To je kanonsko pitanje, i ja ne bih, kao predsednik Nacionalnog saveta Rumuna, ulazio u to. Postoji zajednička komisija SPC i RPC koja se sastala nekoliko puta. Mislim da tu ne treba da se mešaju ni organi države ni nacionalni saveti. Sam taj nesporazum oko određenih eparhija treba da rešavaju crkve između sebe. A pitanje zakonske regulative je u nadležnosti državnih organa, i Narodna skupština mora da usvoji izmene i dopune tog zakona. Na sastanku delegacija dveju država, koje su predvodili predsednici, bilo je razmatrano i to pitanje. Zajednički zaključak je bio da ne postoji problem, ali je dinamika u Skupštini bila takva, pa je došlo do promene vlasti i izmene nisu mogle da dođu na red.

Rumunsko-vlaške dileme

Bilo je dosta rasprava o „vlaškom pitanju“. Većina njih insistira na tome da je to zaseban narod, a Rumunija je od Srbije tražila da budu uvaženi kao rumunska nacionalna manjina. Kako vi gledate na to pitanje?

– Kada, kao Rumun, razgovaram sa Vlahom, ja ću ga razumeti u potpunosti. Razlika između jezika koji se govori u Vojvodini i onog u istočnoj Srbiji, ista je kao razlika između šumadijskog i vojvođanskog izgovora. Ako nekog Vlaha pitate na rumunskom jeziku šta je, on će reći da je Rumun. Ako ga pitate na srpskom, kazaće da je Vlah. To je istorijska činjenica i njegovo pravo. Ali ne postoji standardizovan vlaški jezik. Vlaško nacionalno pitanje moraće da rešava Nacionalni savet Vlaha. S druge strane, svaki pojedinac ima pravo da se izjasni kojem korpusu pripada, da bude Rumun ili Vlah.