Većina medija kršila Kodeks u izveštavanju o majskim tragedijama: „Srpski telegraf“ ima najviše prekršaja, „Danas“ najmanje

Ovo istraživanje je obuhvatilo devet dnevnih listova sa nacionalnom pokrivenošću u prvih mesec dana od počinjenog masovnog ubistva.

Istraživanje je rađeno u dva perioda od 4. do 13. maja i od 25. maja do 3. juna.

Kako pokazuju podaci istraživanja, u ova dva perioda ubedljivo najmanje prekršaja Kodeksa imao je list Danas sa četiri prekršaja, zatim sledi Politika sa 13, Nova sa 29, zatim Večernje novosti sa 89, Kurir sa 129, Alo i Blic su imali 162 odnosno 164, Informer 171, dok je najveći broj prekršaja imao Srpski telegraf sa 250 slučaja kršenja Kodeksa.

„Od 4. maja do 3. juna devet dnevnih novina koje su obuhvaćene istraživanjem ukupno je objavilo 2.113 tekstova o masvnim ubistvima u OŠ ‘Vladislav Ribnikar’, Duboni i Malom Orašju“, rekla je autorka istraživanja Jelena Petković.

Ona je navela da je istraživanje rađeno kako bi se videlo da li su apeli Saveta za štampu, udruženja novinara, organizacija za zaštittu dece i nadležnih organa imali utacaj na promenu u izveštavanju medija o masovnim ubistvima.

U periodu koji je ovo istraživanje obuhvatilo dnevne novine su Kodeks novinara Srbije prekršile 1.011 puta a najčešće su kršena poglavlja o novinarskoj pažnji, odgovornosti novinara, odnosu prema izvorima informacija i poštovanju prava na privatnost.

„U prvim danima posle tragedije bio je ogroman broj prekršaja, mediji su razgovarali traumatizovanom decom i roditljima koji su bili u šoku posle tragedije, sa etičkim novinarstvom je nespojiva eksploatacija maloletnika u tragičnoj situaciji“, navela je Petković.

Dodala je i da je velika greška bila to što su mnoge dnevne novine na svojim naslovnim stranama objavile slike uplakane dece i roditlja, imena i prezimena žrtava kao i imena dece koja su se našla na spisku maloletnog počinioca masovnog ubistva u „Ribnikaru“.

Istakla je i da su se tekstovi o tragediji u „Ribnikaru“, našli i na sportskim stranicama pojedinih dnevnih novina jer je otac jedne od ubijenih devojčica poznati odbojkaški trener.

„Novinari sportskih rubrika svih dnevnih novina koje su pisale o tragediji su se pridržavali Kodeksa novinara Srbije, prema porodici i žrtvama su se odnosili sa pijetetom i o njima su pisali odgovorno“, rekla je Petković.

Rekla je i da je većina medija pokazala bezobzirnost prema porodicama i da im je čitanost bila ispred interesa javnosti

Prema njenim rečima, mediji ne treba da koriste anonimne izvore pošto na taj način podstiču širenje teorija zavere i dodatno traumatizuju javnost.

„Masovna ubistva su tragedije koje celo društvo pogode, novinari moraju da izveštavaju s dužnom pažnjom. Ne smeju da se upuštaju u spekulacije i da podstiču sagovornike da to čine. Mediji moraju da konsultuju eksperte i da se okrenu izveštavanje koje će umiriti javnost“, izjavila je Petković.

Članica Komisije Saveta za štampu za žalbe Tamara Skroza je rekla da je veliki problem curenje informacija iz državnih organa, ali da to ne abolira novinare.

„Curenje informacija iz istrage je kod nas konstatno. Imali smo i curenje informacije iz ustanove gde se nalazi maloletnik osumnjičen za ubistvo. To je nedopustivo“, kazala je Skroza.

Po njenim rečima, kada državni funkcioneri prekrše zakon i objave osetljive podatke o žrtvama, mediji ne treba to da prenose.

„Mediji ne treba kao papagaji da ponavljaju sve ono šta državni funkcioneri rade. Publiku treba zaštititi od takvih sadržaja, ali to nije problem samo u Srbiji, već na globalnom nivou“, navela je Skroza.