Savetnica Instituta za biološka istraživanja: Nismo ni blizu kolektivnom imunitetu

Ona je, međutim, u serijalu razgovora Destinacija o društvenim posledicama pandemije ocenila da se imunizacija u Srbiji odvija „zadovoljavajuće, ali da je veoma važno da se taj trend i ubuduće nastavi“.

Prema njenim rečima, preduslovi za stvaranje kolektivnog imuniteta su brza i masovna vakcinacija koja mora da se odvija sinhronizovano u svim delovima sveta.

Ako bi, hipotetički, postojali idealni uslovi i u svetu i kod nas, naglasila je Pejnović, procene su da bi kolektivni imunitet mogao da se postigne za godinu dana.

Kako je predočila, vakcinacija i pridržavanje mera jedini su siguran način da se spreče teške forme bolesti i smrtnost, ali i da se zaustavi širenje virusa i pojava novih varijanti koje potencijalno mogu da budu još opasnije.

Još se ne zna koliko traje imunitet posle vakcinacije, napomenula je Pejnović i dodala da se u tu svrhu sprovode naučna istraživanja.

Za sada je, kako ne naglasila, poznato da se posle RNK vakcine stvaraju antitela prema s-proteinu koji je važan, jer njime virus prepoznaje receptore na ljudskim ćelijama i na taj način prodire u njih.

Tako se stvaraju neutrališuća antitela koja su „sigurno zaštitna i ona sigurno traju tri meseca, koliko je i dosadašnje istraživanje trajalo, kada koncentracija polako počinje da opada“, objasnila je Pejnović.

Prema njenoj oceni, „najvažniji cilj“ je stvaranje memorijskih t-limfocita i b-limfocita posle vakcinacije, koji obezbeđuju vrlo efikasan i kvalitetan imunitetski odgovor u ponovnom kontaktu sa virusom i dugotrajnu otpornost.

Neki naučnici smatraju da je malo verovatno da imunitet bude doživotan, rekla je Pejnović, ali je predvidela da bi, uz oprez, možda mogao da potraje „i nekoliko godina“.

Pošto postoje nove varijante virusa, postojeće vakcine mogu da budu ograničeno efikasne, ukazala je ona, ali se u svetu se već radi na modifikaciji vakcina i prilagođavanju novim varijantama.

Pejnović ne isključuje mogućnost da vakcinacija „eventualno bude svake godine“ ili posle onoliko vremena koliko istraživanja budu pokazala da traje imunitet .

Ona smatra da su brojni razlozi zbog kojih više od polovine građana Srbije ne želi da primi vakcinu, počev od nepoverenja, sumnji u efikasnost i bezbednost, do rezervi zbog toga što su vrlo brzo razvijene i odobrene.

Smatra da situaciju dodatno pogoršavaju lažne vesti i lažne izjave svetskih naučnika, kao i različite teorije koje kruže internetom i po društvenim mrežama, što među građane „unosi dodatni strah i zabunu“.

Poverenje građana najbolje će biti povećano „dostupnim i potpunim informacijama koje proizlaze iz naučnih istraživanja“, poručila je Pejnović.

Rizik od neželjnih reakcija daleko je manji od koristi vakcinacije, ocenila je ona i podsetila da je u svetu vakcinisano desetine miliona ljudi i da se, „kao i za sve lekove, uvek kontinuirano prati pojava neželjenih reakcija“.

„Na već ogromnom broju ljudi može procenjivati bezbednost vakcina koja je zapravo vrlo visoka i ne bi trebalo da bude nekih težih ozbiljnih reakcija“, zaključila je Pejnović.